Мезета

Положај Мезете (смеђе) на мапи Пиринејског полуострва

Месета (шп. Meseta – висораван) је висораван у Шпанији и Португалији, која заузима највећи део Пиринејског полуострва.

Географија

На северу је ограничена Кантабријским, а на истоку Иберским планинама. У средишњем делу налази се Средишњи масив (највиша тачка је Алмансор, 2591 м), који је дели на два дела:

• Старокастиљански плато (Северна Мезета) – висине 800–1200 м, састоји се од кластита и кречњака; на северозападу (у Галицији) су лежишта руде гвожђа, злата, калаја и волфрама;
• Новокастиљански плато (Јужна Мезета) – висина 600–800 м, на југу ограничен гребеном Сијера Морена, где постоје налазишта олова, бакра, живе, кобалта и гвожђа.

Реке Мезете теку углавном од истока ка западу, а највеће су: Дуеро, Тахо, Гвадијана и Мињо.

Пејзаж Јужне Месете

Клима и вегетација

Територија Мезете (осим Галиције) се налази у залеђу Кантабријских планина, па је клима медитеранска. Просечна годишња количина падавина је 400–500 мм, а у околним планинама до 1500 mm. Лета су врућа, просечна јулска температура је 24°C. Зиме су релативно хладне, па је просечна температура у јануару око 5°C. Клима Галиције је умерена и морска.

Мезета је прекривена травом и жбунастом вегетацијом. У планинама, долинама река и у северозападном делу расту листопадне и четинарске шуме. Земљиште Мезете се користи за гајење усева и шећерне репе, за воћњаке и винограде, као и за узгој оваца.

Пашњак и стадо оваца у Мезети