Пређи на садржај

OTP Bank

С Википедије, слободне енциклопедије
OTP Bank Nyrt.
јавно
Делатностбанкарство, финансијске услуге
Основано1949.
СедиштеБудимпешта
Руководиоци
Шандор Чањи
(председник и извршни директор)
ПриходРаст 624,7 милијарди форинта (2018)[1]
Оперативни приход
Раст 352,2 милијарде форинта[1]
ПрофитРаст 318,3 милијарде форинта[1]
Укупна активаРаст 14.590,3 милијарде (2018)[1]
Укупан капиталРаст 1.826,7 милијарди (2018)[1]
Број запослених
41.128 (2018)[1]

OTP Bank Group један је од највећих банака у средњој и источној Европи са комплетним спектром банкарских услуга за физичка лица и корпоративне клијенте. OTP Group чине велика зависна предузећа која пружају услуге у области осигурања, некретнина, факторинга, лизинга и управљања имовином, инвестиционих и пензионих фондова. Банка опслужује клијенте у 10 земаља, и то у Мађарској, Бугарској, Србији, Румунији, Хрватској, Украјини, Црној Гори, Словенији, Албанији и Русији.[2]

До 2018. године, OTP Group је имао више од 36.000 запослених, 13 милиона клијената и преко 1.500 филијала.[3] OTP је и даље највећа комерцијална банка у Мађарској са преко 25% тржишног учешћа.[4]

OTP Group је започео своју делатност 1949. године када је основан OTP Bank као државна штедионо-комерцијална банка. OTP је скраћеница од Országos Takarék Pénztár (Национална штедионица), што указује на првобитну сврху оснивања банке. Банка је изашла на берзу 1995. године, а удео државе у капиталу банке смањен је на једну повлашћену златну акцију, која је такође недуго затим елиминисана. Тренутно је већина акција банке у власништву приватних и институционалних инвеститора, што обезбеђује стабилну власничку структуру предузећа. OTP има високу free float структуру акционара, са коефицијентом слободног промета од 68,61%. Остатак држе милијардер Forbes-а Мегдет Рахимкулов са 8,88%, мађарски MOL Group са 8,57%, француска Groupama са 8,3% и амерички Lazard са 5,64%.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]
Стари лого OTP-а

Најстарији претходник OTP Group била је Прва национална штедионица у Пешти, основана 1839–1840. и национализована 1948. 1949. пословање ове друге банке пренето је на новоосновану Мађарску националну штедионицу (мађарски: Országos Takarékpénztár Nemzeti Vállalat), једну од четири главне финансијске институције у земљи, поред Мађарске националне банке, Мађарске инвестиционе банке (преименоване у Државну банку за развој 1972. и ликвидиране 1987.)[6] и Мађарска банка за спољну трговину.[6] Од 1989. банка је пословала као мултифункционална комерцијална банка са овлашћењем за пружање комерцијалних кредита и банкарских услуга банкама и увозно-извозне трансакције.[7]

Приватизација OTP-а почела је 1995. Као резултат 3 јавне понуде, заједно са увођењем акција банке на Будимпештанску берзу, власништво државе у банци је смањено на 25 процената до 1995., а затим на једну преференцијалну (златну) акцију са правом гласа до 1999. (задржано до 2007.). OTP је касније започео међународну експанзију усмерену на земље Централне и Источне Европе, наиме у Словачкој (2002), Бугарској (2003), Румунији (2004), Хрватској (2005), Украјини, Русији, Србији и Црној Гори (2006).

2008. париска компанија Groupama је купила осигуравајући посао компаније OTP. Као део трансакције, одлучили су да сарађују на стратешким тачкама и унакрсно продају своје финансијске и осигуравајуће производе. Groupama S.A. је тако стекла 8% акција OTP групе. Ова трансакција је омогућила OTP-у да избегне потребу за државном рекапитализацијом током финансијске кризе 2008.; OTP је само примио подршку за ликвидност од државе, што је подразумевало привремено мешање владе у његово управљање, и био је у могућности да је у потпуности отплати до 2010.[8]

Зграде

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ „Financial Statements” (PDF). OTP Bank. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 11. 2019. г. Приступљено 8. 11. 2019. 
  2. ^ „Closing the financial transaction of the acquisition in Moldova” (Саопштење). Mobiasbanca – OTP Group S.A.| Prima bancă cu capital străin din Moldova. Cele mai accesibile credite, carduri. Архивирано из оригинала 26. 07. 2019. г. Приступљено 03. 12. 2021. 
  3. ^ „OTP Bank - Magánszemélyek”. www.otpbank.hu. Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г. Приступљено 26. 4. 2018. 
  4. ^ „OTP Bank - Magánszemélyek”. www.otpbank.hu. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 26. 4. 2018. 
  5. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2013-01-30. г. Приступљено 2013-06-01. 
  6. ^ а б Lengyel, Imre (1994-04-01). „The Hungarian banking system in transition”. GeoJournal (на језику: енглески). 32 (4): 381—391. ISSN 1572-9893. doi:10.1007/BF00807358. 
  7. ^ „History”. www.otpbank.hu (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-24. 
  8. ^ Péter Vass (март 2019), „Member banks of the Hungarian Banking Association” (PDF), Economy and Finance (GÉP), Budapest: Hungarian Banking Association, 6 (1): 90—91 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=OTP_Bank&oldid=30915252”