Пређи на садржај

Struthionidae

С Википедије, слободне енциклопедије

Struthionidae
Временски распон: Miocene-Holocene, 21–0 Ma
Struthio camelus australis at the Рт добре наде, Јужна Африка
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Инфракласа: Palaeognathae
Ред: Struthioniformes
Породица: Struthionidae
(Vigors N.A.) 1825[1]
Rodovi

Struthionidae је породица птица која припада надреду Palaeognathae и редуStruthioniformes, која обухвата постојеће нојеве и њихове изумрле сроднике. Две постојеће врсте из породице Struthionidae су ној (Struthio camelus) и сомалијски ној (Struthio molybdophanes), оба из рода Struthio, који такође садржи неколико изумрлих врста познатих из холоценских фосила, као што је азијски ној (Struthio asiaticus). Ној (Struthio camelus) је распрострањенији од ове две живе врсте и највећа је жива врста птице. Врсте изумрлог рода Pachystruthio из касног плиоцена до раног плеистоцена Евроазије су неке од највећих птица икада.[2]

Прве врсте рода Struthio појављују се током миоценске епохе, мада различити палеоценски, еоценски и олигоценски фосили такође могу припадати овој породици.[3][4] Нојеви се сврставају у гпарафилетску кладу птица Ratitae, чије су све постојеће врсте птица тркачица, укључујући породице Apterygiformes, Casuariidae и Rheiformes. Традиционално, ред Struthioniformes је обухватао све Ratitae. Међутим, недавне генетске анализе су откриле да група није монофилетска, јер је парафилетска у односу на породицу птица Tinamiformes, па се нојеви обично класификују као једини чланови реда,[5][6] иако Међународна унија за заштиту природе IUCN користи ширу класификацију и укључује све Ratitae и Tinamiformesу у ред Struthioniformes.[7]

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Struthionidae су чланови породице Struthioniformes, надреда Palaeognathae, птица које су се први пут појавиле током раног еоцена, и обухватају разне облике птица тркачица који су били присутни широм северне хемисфере Европе, Азије и Северне Америке током еоценске епохе. Најближи сродници породице Struthionidae унутар породице Struthioniformes су породице Ergilornithidae, познате од касног еоцена до раног плиоцена у Азији. Стога је највероватније да Struthionidae потичу из Азије.[8] Најстарији записи о породици Struthionidae, којој припада род Struthio, потичу из раног миоцена Африке, стари око 21 милион година. Struthio се проширио и постао широко распрострањен у Евроазији током касне средње- касно миоценске епохе, почевши пре око 12 милиона година. Изумрли род Pachystruthio из касног плиоцена Евроазије садржи неке од највећих врста птица икада пронађених, а неке врсте су вероватно биле тешке и до 450 кг.[9]

Иако је однос афричких фосилних врста релативно једноставан, многе азијске врсте Struthionidae су описане на основу фрагментарних остатака, а њихови међусобни односи и како се они односе на афричке нојеве су збуњујући. У Кини је познато да су Struthionidae изумрли тек око или чак након краја последњег леденог доба, слике Struthionidae су тамо пронађене на праисторијској грнчарији и петроглифима.[10][11][12]

Ред Struthioniformes (Latham J.) 1790

Године 2019, врсте из рода Struthio, а сада назване Pachystruthio pannonicus, Pachystruthio dmanisensis и Pachystruthio transcaucasicus су пребачене у род Pachystruthio.[13]

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Данас се нојеви налазе у дивљини само у Африци, где се јављају у низу отворених сушних и полусушних станишта као што су саване и Сахела, и северно и јужно од екваторијалне шумске зоне.[14] Сомалијски ној (Struthio molybdophanes) се јавља на Рогу Африке, еволуирајући изолован од ноја географском баријером Источноафричког раседа. У неким областима, масаи подврста ноја јавља се поред сомалијског ноја, али их од укрштања спречавају разлике у понашању и еколошким разликама.[15] Арапски нојеви у Малој Азији и Арабији су ловљени до истребљења до средине 20. века, а у Израелу покушаји увођења северноафричких нојева како би испунили своју еколошку улогу нису успели.[16] Побегли обични нојеви у Аустралији су успоставили дивље популације.[17]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Мужјак сомалијског ноја у кенијској савани, показује свој плавкасти врат
    Мужјак сомалијског ноја у кенијској савани, показује свој плавкасти врат
  • Struthio camelus massaicus, женка (лево) и мужјак (десно)
    Struthio camelus massaicus, женка (лево) и мужјак (десно)
  • Ној у Букараманги, Колумбија
    Ној у Букараманги, Колумбија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Vigors, Nicholas Aylward (1825). „Observations on the natural affinities that connect the orders and families of birds”. Transactions of the Linnean Society of London. 14 (3): 395–517 [483]. doi:10.1111/j.1095-8339.1823.tb00098.x. 
  2. ^ Zelenkov, N. V.; Lavrov, A. V.; Startsev, D. B.; Vislobokova, I. A.; Lopatin, A. V. (2019). „A giant early Pleistocene bird from eastern Europe: unexpected component of terrestrial faunas at the time of early Homo arrival”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39: e1605521 (2). Bibcode:2019JVPal..39E5521Z. S2CID 198384367. doi:10.1080/02724634.2019.1605521. 
  3. ^ Buffetaut, Eric; Angst, Delphine (2014). Rocha, Rogério; Pais, João; Kullberg, José Carlos; Finney, Stanley, ур. „Stratigraphic Distribution of Large Flightless Birds in the Palaeogene of Europe”. Strati 2013. Springer Geology. Cham: Springer International Publishing: 1005—1008. ISBN 978-3-319-04364-7. doi:10.1007/978-3-319-04364-7_190. 
  4. ^ Agnolin, Federico L. (2017-01-02). „Unexpected diversity of ratites (Aves, Palaeognathae) in the early Cenozoic of South America: palaeobiogeographical implications”. Alcheringa: An Australasian Journal of Palaeontology. Taylor & Francis. 41 (1): 101—111. ISSN 0311-5518. doi:10.1080/03115518.2016.1184898. 
  5. ^ Shannon J. Hackett, Rebecca T. Kimball, Sushma Reddy, Rauri C. K. Bowie, Edward L. Braun, Michael J. Braun, Jena L. Chojnowski, W. Andrew Cox, Kin-Lan Han, John Harshman, Christopher J. Huddleston, Ben D. Marks, Kathleen J. Miglia, William S. Moore, Frederick H. Sheldon, David W. Steadman, Christopher C. Witt, and Tamaki Yuri (27. 6. 2008). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science (на језику: енглески). 320 (5884): 1763—1768. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704. Приступљено 2026-08-27. 
  6. ^ Yuri, Tamaki; Kimball, Rebecca T.; Harshman, John; Bowie, Rauri C. K.; Braun, Michael J.; Chojnowski, Jena L.; Han, Kin-Lan; Hackett, Shannon J.; Huddleston, Christopher J.; Moore, William S.; Reddy, Sushma; Sheldon, Frederick H.; Steadman, David W.; Witt, Christopher C.; Braun, Edward L. (2013-03-13). „Parsimony and model-based analyses of indels in avian nuclear genes reveal congruent and incongruent phylogenetic signals”. Biology. 2 (1): 419—444. ISSN 2079-7737. PMC 4009869 Слободан приступ. PMID 24832669. doi:10.3390/biology2010419 Слободан приступ. 
  7. ^ „The IUCN Red List of Threatened Species”. IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 2020-04-10. 
  8. ^ Mayr, Gerald; Zelenkov, Nikita (2021-11-13). „Extinct crane-like birds (Eogruidae and Ergilornithidae) from the Cenozoic of Central Asia are indeed ostrich precursors”. Ornithology (на језику: енглески). 138: ukab048 (4). ISSN 0004-8038. doi:10.1093/ornithology/ukab048 Слободан приступ. 
  9. ^ Widrig, Klara; Field, Daniel J. (фебруар 2022). „The Evolution and Fossil Record of Palaeognathous Birds (Neornithes: Palaeognathae)”. Diversity (на језику: енглески). 14 (2): 105. Bibcode:2022Diver..14..105W. ISSN 1424-2818. doi:10.3390/d14020105 Слободан приступ. 
  10. ^ China Heritage Quarterly”. www.chinaheritagequarterly.org. Приступљено 2026-08-27. 
  11. ^ Janz, Lisa; et al. (2009). „Dating North Asian surface assemblages with ostrich eggshell: implications for palaeoecology and extirpation”. Journal of Archaeological Science. 36 (9): 1982—1989. Bibcode:2009JArSc..36.1982J. doi:10.1016/j.jas.2009.05.012. 
  12. ^ Andersson, Johan Gunnar (1923). Essays on the Cenozoic of northern China. Memoir of the Geological Survey of China. Series A ;no. 3. Peking. 
  13. ^ Zelenkov, N. V.; Lavrov, A. V.; Startsev, D. B.; Vislobokova, I. A.; Lopatin, A. V. (2019). „A giant early Pleistocene bird from eastern Europe: unexpected component of terrestrial faunas at the time of early Homo arrival”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39: e1605521 (2). Bibcode:2019JVPal..39E5521Z. S2CID 198384367. doi:10.1080/02724634.2019.1605521. 
  14. ^ INFORMATION | Animal Diversity Web”. animaldiversity.org. Приступљено 2026-08-27. 
  15. ^ Freitag, Stephanie; Robinson, Terence J. (1993). „Phylogeographic patterns in mitochondrial DNA of the Ostrich (Struthio camelus)” (PDF). The Auk. 110 (3): 614—622. JSTOR 4088425. doi:10.2307/4088425. 
  16. ^ Rinat, Zafrir (25. 12. 2007). „The Bitter Fate of Ostriches in the Wild”. Haaretz. Tel Aviv. Архивирано из оригинала 8. 8. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2017. 
  17. ^ Ostriches in Australia – and near my home.

Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Struthionidae&oldid=31677215”