1825
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1825 на Викимедијиној остави.
| |
1825. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 27. јануар — Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије (у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 9. фебруар — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника САД.
- 12. фебруар — Крики су предали америчкој влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад.
- 28. фебруар — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Џон Квинси Адамс је инаугурисан за 6. председника САД.
Мај
[уреди | уреди извор]
Август
[уреди | уреди извор]- 25. август — Уругвај је објавио независност. Под влашћу Шпаније територија потоњег Уругваја налазила се од првих деценија 16. века.[1]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 27. септембар — Првом у свету јавном железничком пругом Дарлингтон-Стоктон, у североисточној Енглеској, кренуо је воз с првом парном локомотивом, којом је управљао њен конструктор Џорџ Стивенсон.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 26. децембар — Побуна декамбриста. Неуспели државни удар који су предводили либерални војни и политички дисиденти против Руског царства. Одиграо се у Санкт Петербургу, након смрти цара Александра I. Александров брат и претпостављени наследник велики кнез Константин Павлович се одрекао свог права на престо две године пре Александрове изненадне смрти 1. децембра. Следећи у реду наслеђивања био је млађи брат Николај, који ће ступити на престо као цар Николај I. Ни руска влада ни шира јавност у почетку нису биле свесне Константиновог одрицања, и као резултат тога, делови војске су прерано положили заклетву лојалности Константину. Опште полагање заклетве верности правом цару Николају било је заказано за 26. децембар[2].
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 16. јануар — Џорџ Пикет, амерички генерал
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Ђуро Даничић, српски научник и филолог (†1882)
Мај
[уреди | уреди извор]- 4. мај — Томас Хаксли, енглески биолог
- 11. мај — Адолфо Вебер Ткалчевић, хрватски филолог и књижевник
Октобар
[уреди | уреди извор]- 25. октобар — Јохан Штраус Млађи, аустријски композитор
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Педро II од Бразила, цар Бразила
Смрти
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Александар I Романов, руски цар. (*1777)
- 29. децембар — Жак-Луј Давид, француски сликар.
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Умро писац Стеван Сремац”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03.
- ^ „Decembrist Revolt in Russia (1825)”. Term Paper Resource Guide to Nineteenth-Century World History: 103—107. 2009. doi:10.5040/9798216024354.ch-022.
