22. јун

22. јун (22.6.) је 173. дан године по грегоријанском календару (174. у преступној години). До краја године има још 192 дана.

Догађаји

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

• 217. п. н. е. — Птолемеј IV Филопатор је поразио селеукидског краља Антиоха Великог у бици код Рафије.
• 168. п. н. е. — Римљани под заповедништво Луција Емилија Паула су поразили код Пидне македонског краља Персеја, који се предао након битке и тиме окончао Трећи македонски рат.
• 1533 — Турски султан Сулејман I Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспешног похода на Беч.
• 1593 — Аустријска војска је нанела тежак пораз Османском царству у бици код Сиска.
• 1815 — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут.
• 1826 — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панамерички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република.
• 1874 — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе.
• 1894 — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија.
• 1914 — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а краљевска овлашћења добио његов други син Александар, који је 1. децембра 1918. постао регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ после смрти оца, 1921.
• 1940 — Француска у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу, месту у којем је француски маршал Фердинанд Фош 1918. примио капитулацију Немачке после Првог светског рата. Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне Француске.
• 1941 —
  • Почела операција Барбароса, у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора. Италија и Румунија објавиле рат СССР.
  • Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио проглас у којем је позвао народе Југославије на устанак против немачке окупације.
• 1944 — СССР је покренуо операцију Багратион против немачке армијске групе Центар.
• 1945 — Окончана је битка за Окинаву победом Американаца.
• 1965 — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа.
• 1965 — Дијего Армандо Марадона је у четвртфиналу Светског првенства 1986. против Енглеске постигао гол руком и гол који је касније проглашен голом столећа.
• 1994 — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир.
• 2000 — Свемирска летелица САД „Марсов осматрач“ открила назнаке о постојању воде на Марсу.
• 2001 —
  • Немачка почела исплату ратне одштете људима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду.
  • Уставни суд Турске забранио рад главној опозиционој происламској Партији врлине, која је у Парламенту имала 102 посланика, због њене антисекуларне активности. Месец дана касније половина посланика те партије основала нову странку Саадет.
• 2003 —
  • У оквиру своје друге посете Босни и Херцеговини поглавар Римокатоличке цркве Јован Павле II први пут је посетио Републику Српску.
  • Током државне посете Лондону председник Русије Владимир Путин био и званичан гост Бакингамске палате, што је први пут после 1874, када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор држао замрзнуте односе с Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II.
  • Премијер Индије Атал Бехари Ваџпаји допутовао у званичну посету Пекингу. То је прва посета једног премијера Индије Кини за последњих 10 година.

Рођења

• 1757 — Џорџ Ванкувер, британски истраживач. (прем. 1798)
• 1805 — Ђузепе Мацини, италијански политичар и револуционар, оснивач организације Млада Италија. (прем. 1872)
• 1826 — Богобој Атанацковић, српски књижевник и адвокат. (прем. 1858)
• 1892 — Жак Конфино, лекар и писац. (прем. 1975)
• 1897 — Норберт Елијас, немачки социолог. (прем. 1990)
• 1898 — Ерих Марија Ремарк, немачки писац. (прем. 1970)
• 1898 — Зенон Косидовски, пољски писац, есејиста и песник. (прем. 1978)
• 1906 — Били Вајлдер, америчко-аустријски сценариста, продуцент и редитељ. (прем. 2002)
• 1936 — Крис Кристоферсон, амерички музичар и глумац. (прем. 2024)
• 1941 — Мајкл Лернер, амерички глумац. (прем. 2023)
• 1943 — Мајкл Костерлиц, британско-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (2016).
• 1944 — Жерар Муру, француски научник, пионир на пољу електротехнике и ласера, добитник Нобелове награде за физику (2018).
• 1947 — Пит Маравић, амерички кошаркаш. (прем. 1988)
• 1949 — Мерил Стрип, америчка глумица.
• 1952 — Грејам Грин, канадски глумац. (прем. 2025)
• 1953 — Синди Лопер, америчка музичарка и глумица.
• 1958 — Брус Кембел, амерички глумац, продуцент, писац и редитељ
• 1962 — Клајд Дрекслер, амерички кошаркаш.
• 1964 — Ден Браун, амерички писац.
• 1966 — Горан Касум, српски рвач.
• 1966 — Емануел Сење, француска глумица, музичарка и модел.
• 1968 — Миодраг Божовић, црногорски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1970 — Растко Цветковић, српски кошаркаш.
• 1971 — Мери Лин Рајскуб, америчка глумица.
• 1975 — Андреас Кледен, немачки бициклиста.
• 1982 — Хамад ел Монташари, фудбалер из Саудијске Арабије.
• 1984 — Јанко Типсаревић, српски тенисер.
• 1985 — Софоклис Схорцијанитис, грчко-камерунски кошаркаш.
• 1988 — Омри Каспи, израелски кошаркаш.
• 1989 — Зоран Драгић, словеначки кошаркаш.
• 1989 — Вилијам Мозли, амерички кошаркаш.
• 1995 — Сара Колак, хрватска атлетичарка.

Смрти

• 1535 — Џон Фишер, енглески кардинал.
• 1969 — Џуди Гарланд, америчка глумица и певачица. (рођ. 1922)
• 1987 — Фред Астер, амерички филмски глумац и играч. (рођ. 1899)
• 1990 — Иља Михајлович Франк, совјетски физичар. (рођ. 1908)
• 2017 — Богољуб Митић, српски глумац и комичар. (рођ. 1968)
• 2017 — Квет Масире, бивши председник Боцване. (рођ. 1925)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Кирила - архиепископа александријског
  • Светог Кирила Бјелозерског
• Летња дугодневица

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума