1604
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1604 на Викимедијиној остави.
| |
1604. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Јохан Кеплер представио цару Рудолфу рукопис дела Астрономиае Парс Оптица ("Оптички део астрономије"), увео назив фокус.
- јануар — Ферман султана Ахмеда I ослобађа Млечане одговорности за ускочке буне.
- јануар — Народни прваци Попова и Зажабља окупили се у Равном и признали хабзбуршког цара за владара како би добили помоć у ослобаđању од Турака (помоћ ипак нису добили).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Почео угарски сабор у Пожуну. Члан 14 ће одредити да досељени "Власи" (Срби) имају плаћати цркви десетину и племићима деветину али не у време рата.
Март
[уреди | уреди извор]- март — Ускоци освојили село Карин (у нападима ове године се истиче војвода Иво Влатковић).
- март — Власници феудалних имања у Ровишћу и Поганцу се жалили угарском сабору јер су их Срби заузели пре девет година, траже феудална права назад.
- 22. март — Карл IX и званично краљ Шведске (фактички од 1599-1600).
Април
[уреди | уреди извор]- април — Ускоци ослободили четири села код Шибеника а затим и још два код Биограда.
- април — Гроф Никола Зрински понавља очеву молбу да му се потчине Срби у Гомирју, надвојвода Фердинанд му у децембру одговара да заузврат тражи 80.000 форинти за прошле трошкове и да убудуће одржава тамошње војнике.
- април — Дели Хасан Карајазиџи се повлачи из Бање Луке у Сарајево након што га је поразио Сефер-бег; одлази у Темишвар где ће бити убијен, а у Босну долази Ахмед-паша Дугалић.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Краљ Рудолф II потврђује 21 чланак угарског сабора и додаје 22-уги: одбачене све протестантске молбе, забрањено изношење верских питања на сабору.
- мај — Ускоци у околини Новиграда, спалили су нову турску кулу на Обровачкој ријеци; Иван Влатковић је затим ослобађа пределе у околини Шибеника и Сплита, без штете за Млечане.
Јун
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Сабор у Градцу код Загреба: поздрављен Двадесет други члан, наређено протеривање "кривовјераца" (протестаната), реафирмиран 14. чланак о обавезама "Влаха".
Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Соколлузаде Лала Мехмед-паша, Мехмед-пашин рођак, нови је велики везир (до 1606).
- 28. август — Лондонски споразум (1604), окончава енглеско-шпански рат: Шпанија одустаје од обнове католицизма у Енглеској а Енглези се више неће мешати у холандску побуну.
- август — Након неуспешних преговора о миру, велики везир Лала Мехмед-паша упао у Угарску. Заповедници напустили и спалили Пешту, Вац и Хатван.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 8. септембар — Племство североисточне Угарске не признаје 22. члан, неће слати новаке ни порез.
- 19. септембар — Безуспешна Лала Мехмед-пашина опсада Острогона.
- 20. септембар — Осамдесетогодишњи рат: трогодишња крвава опсада Остендеа окончана шпанским заузећем града.
- септембар — Устанак Стефана Бочкаја против тиранске владавине Ђорђа Басте у Ердељу и прогона протестаната. Срби се противе Бочкају, следеће године предали Липову Турцима. Дели Марко има важну улогу у битки за Кошице.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 9. октобар — Први пут опажена Кеплерова супернова (у Млечном путу, сазвежђе Змијоноша).
- октобар — Лажни Димитрије улази с војском у Русију и осваја неколико градова.
- октобар — Ускоци освајају на десет дана Сућурај на Хвару, не чине штету.
- 18. октобар — Лала Мехмед-паша издао заповед Ердељцима да се окупе око Бочкаја, који је под султановом заштитом.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Први пут изведен Шекспиров Отело.
- 29. новембар — Убијен Херкуле, владар Монака, наслеђује га малолетни Оноре (до 1662), први који је узео титулу кнеза.
- новембар — Османско-сафавидски рат: Џигалазаде Јусуф Синан-паша се мора повући у Јерменији због побуне јаничара, доласка зиме и опустошене земље.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 12. 12. - У Француској уведен Паулетте, годишњи порез држаоцима државних и судских положаја.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Скадарски санџак-бег Али-бег Мемибеговић разбијен у Љешкопољу када је с војском долазио по данак.
- Ахмед I је током владавине (1603-17) издао ферман којим је дозволио породично наслеђивање тимара босанских спахија (оџаклук тимар), али то се крши.
- Пожешки санџак дао 400 дуката уместо 200 младића (данак у крви у нашим земљама ипак траје до 1640-тих).
- Још "влаха" долази у Гомирје али Никола Франкопан упозорава надвојводу да је то привремено - Франкопани желе или поседе у Крањској или да протерају Србе.
- Објављен Кашићев Институтионум лингуае Иллyрицае - граматика "илирског" језика.
- Основан град Томск у Сибиру.
- Јакоб је поново етиопски цар након што је у грађанском рату погинуо За Денгел.
- Сукоб племена брда и Скадарског санџак-бега (1604)
