1685
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1685. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 17. јануар — Јерменин Јоханес Теодат (Ованес Аствацатур) добио од цара монопол на продају кафе, након чега отвара прву бечку кафану.
- јануар — Скадарски паша неуспешно напао Паштровиће како би продро у млетачку Боку которску.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 6. фебруар — Џејмс II Стјуарт постаје краљ Енглеске, након смрти свог брата Чарлса II.
- 18. фебруар — Француска колонизација Тексаса: припадници Де Ла Салове експедиције оснивају Форт Саинт Лоуис.
- фебруар — Из Босне и Лике прешло више од 3.000 српских породица у средњу и северну Далмацију.. Стојан Јанковић који је ове године неколико пута упадао у Лику, довео 900 душа из Лапца у Кожулово поље.
Март
[уреди | уреди извор]- март — У Француској донет Цоде ноир који регулише ропство у њеним колонијама.
Април
[уреди | уреди извор]- 18. април — Карл, ландгроф Хессен-Кассела, издао Концесију слободе за верске избеглице из Француске.
Мај
[уреди | уреди извор]- 11. мај — У Шкотској погубљено петоро ковенантера јер нису желели признати Џејмса за поглавара цркве (млада Маргарет Вилсон постаје позната).
- 17. мај — Битка на Вртијељци код Цетиња, погинуо Бајо Пивљанин (послали му главу у Стамбол). Скадарски Сулејман-паша Бушатлија затим запалио Цетиње и привремено принудио Црногорце на покорност.
- 19. мај — Данска племкиња Леонора Кристина Улфелдт пуштена из затвора након 22 године
Jун
[уреди | уреди извор]- јун — Турци неуспешно нападају Задварје (према народној песми коју је забележио Качић-Миошић, датум је 15. јул).
- 29. јун — Основана Берлинска берза.
- јун — Кретања Срба са турске територије, нпр. 180 породица са 1.459 чланова из Перушића, Бунића и другде у Лици смештене код Оточца.
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — Ћинговска војска заузела и спалила руско насеље Албазино на Амуру. Око 45 козака се прикључује Манџурцима и насељава у Пекингу.
- јул — Монмоутхова побуна: ванбрачни син покојног краља се искрцао у Енглеској и прогласио за владара - убрзо поражен и погубљен.
- 7. јул — Почиње аустријска Опсада Ершекујвара (Нове Замки).
Август
[уреди | уреди извор]- 11. август — Битка код Еперјеша (Прешова): Хабсбуршке снаге поразиле Имру Текелија.
- 12. август — Морејски рат: Млечани заузели Корони након 49 дана опсаде; такође освајају Витyло и Пасаву на обе стране полуострва Мани и Каламату у врху Месенског залива (Моросинијева војска броји 8.200 војника од чега 1.000 Срба).
- 16. август — Велики турски рат: Битка код Острогона је победа царске војске над турском опсадом и крај нада за Турке у опкољеним градовима - Нове Замки падају 19. 8., затим Прешов (11. 9.) и Токај (29. 9.).
- 25. август — У Енглеској почињу "Крваве пороте", преко 1.000 Монмоутхових присталица осуђено на смрт или прогонство.
Септембар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Аргуин у Мауретанији постаје колонија Бранденбург-Пруске (до 1721).
- 18. октобар — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте верских и грађанских слобода које им је гарантовао краљ Анри IV.
- 18. октобар — Битка код Кошица: победа царских снага, град Кошице пада седмицу касније. Турци ухапсили Имру Текелија у Великом Варадину и послали га у Цариград.
- 22. октобар — Едикт из Фонтаинеблеауа или Ревокација Нантеског едикта: хугеноти у Француској губе права, стотине хиљада ће напустити земљу.
- 31. октобар — Царске снаге заузеле Сáроспатак. (Након царских успеха у Горњој Угарској, Турци напуштају неке тврђаве, нпр. дефинитивно одлазе из Ваца).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 8. новембар — Потсдамски едикт: владар Бранденбург-Пруске Фридрих Вилхелм позива хугеноте у своју земљу.
- новембар — Царска војска стиже до замка Мункач (дан. Паланок у Украјини), који ће до 1688. бранити Јелена Зринска.
- 18. новембар — За великог везира долази Србин из Босне Сари Сулејман-паша (до 1687).
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Морејски рат. Славонија: генерал Леслие заузео Доњи Михољац и спалио један део осијечког моста. Уна: бан Никола Ердоди заузео Дубицу и Краљеву Велику. Лика: карловачки генерал Херберстеин провалио у Лику до Госпића и Билаја и похарао их.
- децембар — Висарион Бориловић Бајица нови црногорски митрополит.
Рођења
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 23. фебруар — Георг Фридрих Хендл, немачки композитор
Март
[уреди | уреди извор]- 12. март — Џорџ Беркли, ирски филозоф (†1753)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 26. октобар — Доменико Скарлати, италијански композитор. (†1757)
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]