1848
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1848 на Викимедијиној остави.
| |
_Rittergut_Herrenhaus.jpg)
1848. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Владимир Јакшић, професор београдског Лицеја, започео прва инструментална метеоролошка мерења и осматрања у Београду и Србији, која су непрекидно трајала пуне 52 године, све до Јакшићеве смрти у 1899. години (1848—1899)
- 12. јануар — У Палерму је почео устанак против бурбонског Краљевства Две Сицилије.
- 24. јануар — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до Калифорнијске златне грознице.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 21. фебруар — Карл Маркс и Фридрих Енгелс су објавили Комунистички манифест.
Март
[уреди | уреди извор]- 13. март — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку.
- 15. март — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција.
- 22. март — Побуњена Венеција је прогласила независност од Аустрије и на кратко обновило Млетачку републику.
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Молдавска револуција 1848.: представници разних група у Јашију саставили Петицију-прокламацију за народ и кнеза.
- 9. април — Делегација новосадских Срба код Кошута: "Уколико мађарска влада не осигура Србима аутономију, они ће признање својих права морати да тражи на другом месту" — "то су речи велеиздаје... сада једино мач може решавати спор између Срба и Мађара".
- 10. април — Монстер Рели чартистичког покрета у Лондону, Парламенту представљена петиција којом се тражи шире право гласа.
- 11. април — Цар Фердинанд потврдио мађарске "Ожујске законе" - Угарска је посебна држава а не покрајина, председник владе је Лајош Баћањи. Није потврђен мађарски закон о језику.
- 12. април — Светозар Милетић позива у Чуругу на борбу против Мађара који "намећу свој језик и гуше словенску народност" (убеђује граничаре да не иду у Италију већ да бране завичај).
- 14. април — У Сремским Карловцима постављен програм: Српска Војводина (Срем, Банат, Бачка и Барања) у савезу са Троједном Краљевином. Сељаци заузимају спахијску па и митрополитову и манастирску земљу у Срему и на Фрушкој гори (ван војне границе).
- 18. април — Инцидентом код Мултана почиње Други англо-сички рат (до 1849).
- 19. април — Састанак српске омладине у Новом Саду, проваљено у Саборну цркву, узете и спаљене матрикуле вођене на мађарском језику; затим приморали патријарха Јосифа Рајачића да закаже Велику народну скупштину за 1/13. мај.
- 23 - 24. април — Легислативни избори у Француској: 600 места за умерене републиканце, 200 за легитимисте (бурбонске монархисте), 80 за социјалисте.
- 24. април — Ђорђе Радак води у Кикинди агитацију за поделу земље, маса заменила мађарску заставу на магистрату народном, дошло до сукоба са војском - након што је ова отерана долази до паљевина и убистава. Наредних дана слични догађаји у Потисју.
- 24. април — Баденска револуција - Јуриш на Фрајбург: снаге Немачке конфедерације узеле Фрајбург републиканским добровољцима.
- 25. април — Под притиском устанка у Бечу, донесен парламентарни устав за Аустријску царевину (којим устаници нису задовољни - повучен 15. маја).
- 26. април — Тамишки велики жупан гроф Петар Чарнојевић именован од мађарске владе за изванредног и опуномоћеног краљевског комесара на југу Угарске.
- 29. април — Папа Пије IX одбија подржати Пијемонт-Сардинију у рату са Аустријом - раскид са либерализмом.
Мај
[уреди | уреди извор]- 13. мај — У Сремским Карловцима почело заседање Мајске скупштине на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу.
- 15. мај — У Сремским Карловцима проглашена Српска Војводина; Срби проглашени "за народ политично слободан и независан под домом аустриским и обштом круном угарском"; објављен политички савез са Троједном краљевином.
- 15. мај — Угарски палатин Стефан наредио петроварадинском генералу Храбовском да градове под својим заповедништвом стави у стање ратне приправности и осигура од изненадног напада Срба.
- 15. мај — Париски радници нападају Скупштину.
- 17. мај — Хабзбуршки двор побегао из Беча у Инсбрук.
- 17. мај — Румуни у Блажу (Блај) усвојили националне захтеве, противе се прикључењу Трансилваније Мађарској.
- 18. мај — Први састанак Франкфуртског парламента, националне немачке скупштине.
- 20. мај — Његошев проглас Боки и Дубровнику.
- 23. мај — Министар Семере обавештава комесара Чарнојевића да је мађарска влада прогласила за незаконите Мајску скупштину и њене одлуке.
- 24. мај — Српски народни одбор (на челу Ђорђе Стратимировић), позвао народ да слуша само њега и да га помаже "оружаном руком".
- 26. мај — Револуционари у Бечу основали Одбор јавног спаса.
- 29. мај — Висконсин је 30. америчка држава.
- 30. мај — Ердељски сабор у Коложвару (Клужу) се изјаснио за прикључење Мађарској, што ће цар потврдити.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — У Прагу је почело заседање Првог свесловенског конгреса.
- 11. јун — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију.
- 12. јун — Генерал Храбовски послао одред војника да заузме Сремске Карловце и растури Главни одбор али га Ђорђе Стратимировић одбио са одредом - почетак српско-мађарског рата.
- 12. јун — Избио Духовски устанак у Прагу, прекинут рад словенског конгреса.
- 12. јун — Америчке трупе напуштају Мексико Сити а Вера Круз 2. августа.
- 13. јун — Скупштина градоначелника, сеоских главара и других угледника Боке у Прчњу - поручују да нису Далматинци већ "Бокељи".
- 15. јун — Ђорђе Стратимировић заузео гарнизон у Тителу.
- 17. јун — Аустријске трупе генерала Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу.
- 19. јун — Српска депутација код цара Фердинанда у Инсбруку - одлуке карловачког сабора се не могу потврдити. Царева околина је наклоњенија, надвојвоткиња Софија уплела у косу траке са српским бојама.
- 21. јун — Влашка револуција 1848.: усвојена Исласка прокламација коју домнитор Георге Бибеску прихвата два дана касније, под притиском маса, и затим абдицира.
- 21. јун — Царска влада одговара на српске захтеве да се Шупљикац отпусти из војске у Италији: "српски војвода не постоји, стога је његов чин незаконит".
- 24. јун — Склопљено десетодневно примирје у Војводини због избора за мађарски сабор, терор над Србима у Новом Саду.
- 25. јун — У Влашкој оформљена привремена влада која проглашава разне реформе, међу којима и укидање ропства за Роме.
- 27. јун — Скупштина банатских Румуна у Лугошу, проглашено збацивање патријарха Рајачића и српских епископа у Вршцу и Темишвару.
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Објављен је "Kомунистички манифест" Kарла Маркса и Фридриха Енгелса.
- 7. јул — Руске трупе улазе у Молдавију како би спречиле успостављање револуционарне владе.
- 10. јул — Рат у Војводини настављен мађарским нападом на банатско село Влајковац.
- 11. јул — Петровска скупштина у Крагујевцу, сазвана ради измирења владе и Вучића - у варошкој атмосфери се изјаснила за Вучића. Стеван Книћанин и још двојица Вучићевих противника морали поднети оставке; чиновницима забрањено бављење трговином.
- 11. јул — Срби нападају Вршац али су разбијени.
- 14. јул — Српска револуција: неуспешан мађарски напад на Сентомаш/Србобран - рат узима замах.
- 15. јул — Снаге српског Главног одбора заузеле војни арсенал у Сремској Митровици, пуковник Растић побегао преко Србије у Винковце. Српски успех у окршају код Ечке, али нема довољно снага за напад на Бечкерек/Зрењанин.
- 19 —20. јул — Конвенција на Сенека Фалсу у САД, посвећена женским правима.
- 23. јул — 25. јул – Битка код Кустоце (1848)
- 25. јул — Битка код Кустоце: фелдмаршал Радецки разбио Сардинце - наредних дана повратак целе Ломбардије под аустријску управу. Хабзбурзима омогућена агресивнија политика према Мађарима.
- 25. јул — Застава Румуније 1848 привремена влада је појаснила да су боје вертикалне (застава укинута по гушењу револуције, враћа се 1867).
- 26. јул — Грбаљска буна — Грбљани у Котору пореметили избор посланика за аустријску Конституанту, буне се због високих пореза и злоупотреба.
- 26. јул — Маталеска побуна на Цејлону против британске власти.
- 29. јул — Побуна младих Ираца - неуспела побуна ирских националиста.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — По захтеву Мађара, хабзбуршки двор сменио Патријарха Јосифа Рајачића.
- 9. август — Саласцово примирје између Пијемонта и Аустрије.
- 11. август — Стеван Книћанин прешао из Србије у Војводину и ставља се на чело српских добровољаца (или 5. 8., добровољци стижу од априла, међу њима је било и пљачкаша).
- 13. август — Ђорђе Стратимировић одбијен код Врбаса.
- 14. август — Земља Орегон анектирана САД као Територија Орегон.
- 17. август — Република Јукатан се након седам година враћа у оквир Мексика, потакнута Ратом касти са Мајама.
- 19. август — Мађари поново одбијени од Сентомаша/Србобрана.
- 19. август — Битка за Белу Цркву, Срби одбачени кад су већ били у центру; још један покушај после пет дана.
- 19. август — На Источну обалу САД стигла вест о проналаску злата у Калифорнији.
- 24. август — Пожар на барку Оцеан Монарх код северног Велса, страдало 178 људи, углавном исељеника за Америку.
- 29. август — Битка код Бумплатса: Британци успешнији од Бура у јужној Африци.
- 30. август — Српске снаге заузимају мађарске положаје у Сиригу, Темерину и Јарку.
- 31. август — Цар Фердинанд тражи од Мађара опозивање мера против патријарха и бана, и враћање Војне Крајине под управу бечког Војног Министарства.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Пуковник Киш уништио српски логор у Перлезу.
- 7. септембар — Закон о еманципацији сељаштва у Хабзбуршкој монархији.
- 12. септембар — Швајцарска је усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.
- 16. септембар — Откривен Хиперион, Сатурнов сателит.
- 17. септембар — Насрудин-шах Каџар нови владар Персије (до 1896).
- 18. септембар — Ђорђе Стратимировић смењен с чела Народног одбора.
- 21. септембар — Још једна српска победа код Сентомаша/Србобрана, који се неформално почиње називати Србобран. Српска војска из Алибунара опет неуспешна пред Вршцем.
- 25. септембар — Цар и краљ Фердинанд ускраћује признање Батхyанyовој мађарској влади.
- 25. септембар — Османске трупе ушле у Букурешт и вратиле стари поредак у Влашкој, два дана касније у град стиже и руска војска.
- 27. септембар — Грбаљска буна - Грбљани напали Аустријску војску код манастира Подластва, сутрадан опљачкали Тиват, који се није желео придружити побуни.
- 28. септембар — побуњеници у Пешти убила царског комесара вон Ламберга.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Национални обрамбени комитет на челу са Лајошем Кошутом преузима извршну власт у Мађарској (до априла '49).
- 3. октобар — Цар Фердинанд објављује манифестом рат Мађарској: наређује распуштање Угарског сабора, Јелачић постављен за команданта царских снага у Угарској, у којој добија сву војну и грађанску власт.
- 3. октобар — Аустријски генерал Антон вон Пухнер и румунске групе почињу борбу против Мађара у Ердељу.
- 6. октобар — Бечки устанак избија из отпора слању војске на Мађаре, министар војни Тхеодор Баилет вон Латоур обешен на бандеру; цар Фердинанд и већина Уставотворне скупштине сутрадан беже у чешки Оломоуц.
- 6. октобар — У Сремске Карловце из Италије стигао војвода Шупљикац.
- 9. септембар — Септембарска скупштина у Карловцима - Ђорђе Стратимировић бачен у засенак и послат с депутацијом у Беч, Шупљикац преузима команду.
- 11. октобар — Нови Устав Холандије уводи парламентарну демократију.
- 13. октобар — Српске снаге заузеле Бечкерек, сутрадан и Кикинду, али се морају повући.
- 21. октобар — Аустријска уставотворна скупштина премештена у Кромјержиж.
- 23. октобар — У "Зори далматинској" објављена песма Матије Бана "Радовање над Призреном" у којој се први пут помиње Југославија.
- 26. октобар — У Вуковару убијен гроф Хуго Филип Карло Елтз.
- 31. октобар — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.
- 31. октобар — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — Изгласан Устав Француске: апсолутна подела власти, Председник није одговоран Скупштини али не може је ни распустити.
- 7. новембар — На председничким изборима у САД, Закари Тејлор је изабран за председника, победивши кандидата Демократске странке, Луиса Кеса.
- 10. новембар — Генерал Фридрих вон Врангел ненасилно заузео Берлин и протерао окупљене скупштинаре.
- 10. новембар — Умро регент и наследник Египта Ибрахим Паша, наслеђује га синовац Абас.
- 15. новембар — У Риму убијен Пеллегрино Роси, папин министар правде.
- 17. новембар — У већем делу Европе се види поларна светлост, укључујући Београд.
- 21. новембар — Јонас Фурер изабран за првог председника Швајцарске Конфедерације.
- 21. новембар — Кнез Феликс зу Шварзенберг нови председник аустријске владе (до 1852).
- 24. новембар — Суочен с либералном агитацијом, Папа бежи из Рима у напуљску Гаету.
- 30. новембар — Мађарски покушај напада на Сириг.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I.
- 5. децембар — Мађарски генерал Дамјанић напада логор код Томашевца, Книћанин га одбранио после тешких борби.
- 6. децембар — Аустријски генерал Франз Шлик напада Угарску са севера.
- 9. децембар — Мађари не признају смену на хабзбуршком престолу.
- 10. децембар — Предсједнички избори у Француској: принц Луј-Наполеон Бонапарта побјеђује са 74% гласова (положио заклетву десет дана касније).
- 12. децембар — Дамјанић заузима Алибунар и Банатски Карловац. Срби касније привремено заузели Јарковац али затим изгубили и Томашевац.
- 15. децембар — Царев патент потврђује одлуку Мајске скупштине о избору војводе и патријарха, територија се не помиње.
- 18. децембар — Основана Пунта Аренас, прво веће насеље у Магелановом пролазу.
- 27. децембар — Умро војвода Стеван Шупљикац.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Христо Ботев, бугарски револуционар
- 27. јануар — Хејхачиро Того, јапански адмирал
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 16. фебруар — Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац. (†1917).
Март
[уреди | уреди извор]- 19. март — Вајат Ерп, амерички револвераш
- 24. март — Јован Атанацковић, српски генерал
Април
[уреди | уреди извор]- 27. април — Ото I Баварски, баварски краљ.
Мај
[уреди | уреди извор]- 25. мај — Хелмут фон Молтке Млађи, немачки генерал, начелник немачког генералштаба
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Аугуст Форел, швајцарски лекар. (†1931)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 9. јануар — Каролина Хершел, британски астроном. (*1750).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 23. фебруар — Џон Квинси Адамс, амерички председник
Септембар
[уреди | уреди извор]- 24. септембар — Бранвел Бронте, енглески књижевник. (* 1817)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 26. децембар — Џорџ Стивенсон, енглески проналазач
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
