1910
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1910 на Викимедијиној остави.
| |
| |
1910. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 7. јануар — Хуберт Латхам лети авионом на висини од 1.100 метара, у јулу ће остварити још један рекорд, на 1.384 метра.
- 7 — 9. јануар — У Београду одржана прва конференција социјалдемократских партија Балкана, противе се национализму и милитаризму.
- 8. јануар — Уговор из Пунахе: Британска Индија гарантује независност Бутана уз преузимање његових међународних односа.
- 13. јануар — Емитован је први радио-пренос опере, уживо из њујоршког „Метрополитена“: Леонкавалови „Пајаци“ и Масцагнијева „Kавалерија рустикана“.
- 15. јануар — Од четири француске колоније основана Француска Екваторијална Африка (до 1958).
- 17. јануар — Kарољ Kхуен-Хедервари поново на челу мађарске владе (до 1912).
- 17. јануар — Велика јануарска комета или Дневна комета је у перихелу, можда најсјајнија у 20. веку (видљива је и у Београду наредних дана).
- 19. јануар — У Цариграду изгорела султанова палата, у којој су однедавно одржавана заседања парламента.
- 21. јануар — Сена се излива и изазива Велику поплаву у Паризу - највиши водостај је 28. јануара.
- 21. јануар — Адолф Лоос у предавању први пут излаже "Орнамент и злочин". Ове године је завршио "Kућу без обрва" (Бечка модерна).
- 25. јануар — Споразум бана Томашића и Хрватско-српске коалиције (објављен пола године касније): проширење изборног реда у Хрватској и доношење нове "жељезничарске прагматике", без уредбе о маџарском службеном језику. Осуђени на прошлогодишњем Велеиздајничком процесу биће ослобођени.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2. фебруар — Избори у руској Финској: релативна већина за социјалдемократе.
- 2. фебруар — У Аберден, Вашингтон ухапшен серијски убица Бил Гохл, одговоран за можда преко стотину убистава, углавном морнара.
- 3. фебруар — Лав Толстој изабран за дописног члана Српске краљевске академије.
- 10. фебруар — Избори у УK дају блокирани парламент, либерални премијер Х. Х. Аскуитх има само два гласа више од коалиције конзервативаца и униониста, подржавају га ирски националисти и лабуристи (актуелна је уставна криза, настала када је Дом лордова одбацио "Народни буџет").
- 10. фебруар — Подвала на Дреадноугхту: група шаљивџија, међу њима и будућа Виргиниа Вулф, обишла брод ХМС Дреадноугхт прерушена у "абисинског принца" и његову пратњу.
- 10. фебруар — Француски брод Џенерал Чанзи потонуо на стенама Минорке, 156 мртвих.
- 12. фебруар — Kинеска експедиција на Тибет: Лхаса је заузета а Далај Лама бежи у Британску Индију (до почетка 1913).
- 19. фебруар — Отворен стадион Олд Трафорд.
- 20. фебруар — Проглашен Земаљски статут - устав Босне и Херцеговине - установљен Босански сабор ограничених права, који је на конфесионалној и социјалној основи био организован на по три курије; врховна управа су и даље Заједничко министарство финансија АУ и чиновничка Земаљска влада.
- 20. фебруар — Устрељен египатски премијер Боутрос Гхали (деда будућег генералног секретара УН), умире следећег дана.
- 23. фебруар — Неколико официра основало у београдској "Москви" Српски олимпијски клуб.
Март
[уреди | уреди извор]- 14. март — Трагачи за нафтом су пробушили рупу у налазишту са нафтом под притиском у округу Керн у Калифорнији, изазвавши највеће случајно изливање нафте у историји.
Април
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Александар Карађорђевић постао први Србин који је летео авионом.[1]
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Џорџ V постаје краљ Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске након смрти свог оца, Едварда VII.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Скотова Експедиција Терра Нова креће ка Јужном полу; само два дана касније креће и Роалд Амундсен.
- 1 — 10. јун — Избори за Угарски сабор, победа владине листе (на њој је изабрано и девет Срба, ниједан опозициони).
- 4. јун — Побуна мајанских Индијанаца у Ваљадолиду на Јукатану - "прва искра Мексичке револуције"[7].
- 10. јун — Пабло Иглесиас Посе је први социјалистички члан парламента у Шпанији.
- 13. јун — Никола Пашић подносио оставку, добија нови мандат.
- 13/14. јун — Најмање 30 мртвих у Свилајнцу од изливене Ресаве, место разорено; поплаве и у Стигу и Ћуприји. Овог месеца стотине људи су страдале од поплава и у Мађарској и другде у централној Европи.
- 15. јун — Отварање Босанског сабора. Богдан Жерајић покушао атентат на ген. Маријана Варешанина, поглавара аустроугарске БиХ, након чега је извршио самоубиство.
- 17. јун — Аурел Влаицу летео код Букурешта авионом сопствене израде.
- 24. јун — У Милану основана Анонима Ломбарда Фабрица Аутомбили - Алфа Ромео.
- 26. јун — Мексички председник Порфирио Диаз реизабран шести пут, наводно победивши Франциска Мадера који је у затвору од 6. јуна - велики гнев у земљи.
- 30. јун — Руским законом практично укинута аутономија Финске.
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Руско-јапански споразум: јавно, сарадња у вези манџурских железница; тајно, немешање у зоне утицаја.
- 8. јул — Индијски националиста Винаyак Дамодар Саваркар накратко побегао у Марсеј са брода којим су га Британци спроводили у Индију. Спор око изручења ће доћи пред Стални суд међународне арбитрације (спроведен је у Индију 1911. и осуђен на 50 година затвора).
- 12. јул — Објављен Закон о радњама, који представља прво радничко законодавство у Србији - укинут еснафски систем, радно време ограничено на 10 сати (+2 по потреби).
- 23. јул — Торнадо код Милана однео 36 живота, дан након што је у неколико торнада на западу Немачке страдало 12 људи.
- 27. јул — Закључен нови српско-аустроугарски трговински уговор - мање свежег меса из Србије, веће царине за АУ индустријску робу (ступа на снагу 24. 1. 1911.).
- јул - Немири кметова око Босанске Градишке због плаћања трећине, шире се у Посавину и Босанску крајину.
- 26. јул — Албански устанак: османске снаге Шефкет Тургут-паше ушле у Скадар.
- 29. јул — Ранији четнички војвода Глигор Соколовић убијен близу родног села Небрегова.
Август
[уреди | уреди извор]- 19. август — У Цетињу је пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори.
- 22. август — Јапан је потписивањем Јапанско-корејског споразума из 1910. анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом.
- 28. август — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора је проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — Марија Кири објавила француској академији да је пронашла начин изоловања радијума. Ове године је дефинисана и јединица радиоактивности кири (ван СИ).
- септембар — Сељачки "штрајк" се проширио Босанском крајином.
- 12. септембар — Османско царство набавило од Немачке прве бојне бродове: Kурфурст Фриедрих Вилхелм и Веисенбург постају Барбарос Хаyредин одн. Тургут Реис.
- 16. септембар — Оле Евинруде пријавио патент за ванбродски мотор.
- 16. септембар — Законом уведена аустралска фунта као национална валута, умјесто локалних и приватних емисија (од 1966. аустралијски долар).
- 19. септембар — Чешки пилот Рудолф Симон извео први авионски лет у Београду, на Бањичком пољу; на сутрашњем лету се слупао.
- 20. септембар — Поринут француски путнички брод СС Франце.
- 23. септембар — Перуанац Јорге Чавез је прелетео Алпе, али је смртно повређен на слетању.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Експлозија темпиране бомбе и пожар од гасних инсталација односе 21 живот у згради Лос Ангелес Тимеса.
- 1. октобар — Сукоб војске и кметова код Руданке, близу Добоја (гушење покрета силом до краја месеца).
- 3. октобар — У Kини се први пут састао царски сенат (половину чланова изабрале провинцијске скупштине а другу половину регент Заифенг, принц Чун. Рок за изабрани парламент и писани устав ће бити померен са 1916. на 1913.
- октобар - Престолонаследник Александар болује од тешког трбушног тифуса.
- 5. октобар — Револуција у Португалу, збачен краљ Мануел II, почетак Прве Португалске републике. Kућа Браганса је владала Португалом од 1640.
- 5. октобар — Франциско Мадеро побегао у Тексас, саставља План из Сан Луис Потосија који позива на побуну против Диаза, почевши од 20. новембра.
- 6. октобар — Елефтериос Венизелос први пут постао председник грчке владе (седам мандата 1910-15, 1915, 1917-20, 1924, 1928-32, 1932, 1933).
- 7. октобар — У Швајцарској, земљи порекла, забрањен апсинт (до 2005).
- 12. октобар — Умро бококоторски епископ Доситеј Јовић, наследиће га Владимир Боберић (1911-18).
- 12. октобар — Рокуе Саенз Пена нови председник Аргентине (до 1914).
- 14. и 16. октобар — Kубански ураган, направивши петљу, два пута закачио запад Kубе, затим наставио према Флориди - преко 100 мртвих и велика материјална штета.
- 15. октобар — Поринут Kавачи, први јапански дреднот.
- 16. октобар — Иван Сарић летео авионом "Сарић 1" у Суботици.
- 18. октобар — На микронезијском острву Похнпеи избија побуна против немачке власти (Немачка Нова Гвинеја), умирен у фебруару.
- 20. октобар — Поринут РМС Олимпик, највећи путнички брод до 1912.
- 23. октобар — У листу "Браник", Жарко Огњановић објавио прву филмску критику код нас.
- 23. октобар — Умро краљ Сијама Чулалонгкорн, наслеђује га Вајиравудх Рама (до 1925).
- 27. октобар — Швајцарац Роберт Виктор Нехер са сарадницима пријавио патент за алуминијумску фолију.
- 27. октобар — Давсонов пакт: амерички службеници преузимају управу над никарагванским државним финансијама.
- 29. октобар — У Палестини основан први кибуц - Деганиа Алеф, јужно од Галилејског језера.
- 30. октобар — Погром у Ширазу, изазван крвном клеветом: убијено 12 Јевреја а осталих 6.000 остало без имовине.
- октобар — У Манџурији почиње епидемија пулмонарне куге - траје до фебруара, страдало је 43.000 људи (Трећа пандемија куге).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Почео штрајк рудара у Тонyпандyју, Велс, који ће прерасти у нереде - секретар унутрашњих послова Винстон Черчил ће одобрити употребу војске за смиривање 8. новембра.
- 1. новембар — У Барселони основана Конфедерејшн Национал дел Трабајо (ЦНТ), савез анархосиндикалних синдиката.
- 4. новембар — Руски цар Николај стигао у Потсдам, разговара се о Ирану и Багдадској железници.
- 5. новембар — Изложба постимпресиониста у Лондону.
- 6. новембар — У судару са паробродом у Ла Маншу страдао једрењак Преувен са пет јарбола.
- 9. новембар — Битка код Доротеа у Чаду: Французи су поражени од народа Масалит, погинуо је потпуковник Хенри Молл, али и султан Таџ ед Дин.
- 10. новембар — Основано Друштво за српски језик и књижевност.
- 13 — 14. новембар — Пенаншка конференција Сун Јат-сеновог тајног друштва Тонгменгхуи: сакупљање средстава и планирање побуне против ћинговске власти у Kантону следећег априла.
- 15. новембар — Маршал Хермес да Фонсеца је нови председник Бразила (до 1914).
- 17. новембар — Тајни војни споразум Црне Горе и Русије: Русија ће опремити црногорску војску а Црна Гора неће ништа предузимати без знања Русије (Црна Гора се није придржавала ове обавезе 1912).
- 18. новембар — Власти у Пуебли, Мексико, откриле да Акуилес Сердан спрема побуну (заказану за 20. новембар), у нередима убијено стотинак људи.
- 18. новембар — Сукоби на демонстрацијама сифражеткиња у Лондону, након што парламент није прихватио предлог реформе.
- 20. новембар — Мадеро одлаже почетак револуције јер га је у земљи дочекало свега десетак присталица.
- 22. новембар — Побуна бича: претешно црни бразилски морнари се побунили због кажњавања бичевањем.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Отворен Салон аутомобила у Паризу на коме је Георгес Цлауде приказао неонску расвету.
- 18. децембар — Рус Борис Маслеников извео неколико летова авионом у Београду.
- 19. децембар — Завршени избори у УK, други ове године (следећи тек 1918): Аскуитхови либерали имају само један мандат више од Балфоурових конзервативаца, подржавају их ирски националисти и лабуристи.
- 21. децембар — Рударска катастрофа у јами Преторија близу Манчестера у Енглеској - погинула 344 рудара.
- 22. децембар — Трамвајски саобраћај у Дубровнику: пуштен у погон са две линије (обустављен 1970).
- 31. децембар — Према попису, Аустро-Угарска има 51,39 милиона становника, од чега српски говори 4,38 милиона (8,52%). У Босни и Херцеговини: 1.898.044 становника, 43,49% православаца, 32,25% муслимана.
- 31. децембар — Попис становништва Kраљевине Србије: 2,9 милиона становника, према 2,5 милиона пре 10 година.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 27. јануар — Едвард Кардељ, словеначки и југословенски политичар, народни херој († 1979)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 13. фебруар — Вилијам Шокли, амерички физичар. (†1989).
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Светислав Стефановић Ћећа, друштвено-политички радник СФРЈ и народни херој. (†1980).
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Зенепе Пиранић, албанска суперстогодишњакиња (†2021).
- 12. мај — Дороти Хоџкин, енглески хемичар. (†1994).
Јун
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 6. јул — Рене Ле Грев, француски бициклиста. (†1946).
Смрти
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Андреас Ахенбах, немачки сликар. (* 1815)
- 21. април — Марк Твен, амерички књижевник. (* 1835)
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Едвард VII, британски краљ. (* 1841)
Јун
[уреди | уреди извор]- 28. јун — Петар Убавкић, српски вајар. (* 1852)
Јул
[уреди | уреди извор]- 10. јул — Јохан Готфрид Гале, немачки астроном. (* 1812)
- 14. јул — Адолф Елијер, француски бициклиста. (*1888)
Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Јулијус Петерсен, дански математичар. (* 1839)
- 16. август — Фрањо Грегл, хрватски бициклиста. (*1891)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 30. октобар — Анри Динан, швајцарски филантроп. (* 1828)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Јохан Дидерик ван дер Валс
- Хемија — Ото Валах
- Медицина — Албрехт Косел
- Књижевност — Паул Хајзе
- Мир — Стална међународна мировна канцеларија (Швајцарска)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Prvi Srbin koji je leteo avionom”. Архивирано из оригинала 4. 11. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2012. Архивирано 2012-07-18 на сајту Archive.today
