1919
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1919 на Викимедијиној остави.
| |
1919. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока.
- 5. јануар — У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом Спартакистичка лига са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу.
- 15. јануар — Фрајкори су убили вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт у Берлину после неуспелог устанка.
- 15. јануар — Велики резервоар меласе у Бостону је пукао, ослободивши талас меласе који је усмртио 21 особу и повредио око 150 особа
- 17. јануар — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва.
- 18. јануар — Француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата.
- 19. јануар — Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби.
- 19. јануар — Храбром акцијом свештеника Лефтериса Нуфракиса и неколицине грчких официра, у храму Свете Софије у Цариграду служена је Света литургија која је насилно прекинута 29. маја 1453. године.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 11. фебруар — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република.
- 16. фебруар — У Сарајеву уједињењем странака самосталних радикала, напредњака, либерала и српског дела Хрватско-српске коалиције основана је Демократска странка. Њен први предедник био је Љубомир Давидовић.
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља.
- 9. март — Побуна у Астрахану. Снаге беле гарде којима су се придружили незадовољни сељаци потиснули су Комитете сиромашних, и протерали бољшевичке активисте. Совјетске снаге на челу са Кировом крваво су угушили побуну у селима и заједно са Комитетима сиромашних обновили совјетску власт.
- 13. март — Британске трупе масакрирале су у Амрицару најмање 379 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија.
- 18. март — Основан Фудбалски клуб Валенсија.
- 21. март — Под вођством комунисте Беле Куна у Мађарској оборена Влада и проглашена Мађарска Совјетска Република.
- 17. фебруар — На великом Оснивачком конгресу у Сарајеву, више странака демократске оријентације ујединиле су се у јединствену Демократску странку.
- 22. март — Летом између Париза и Брисела једном у седмици, успостављена је прва авионска међународна линија у свету.
- 23. март — Бенито Мусолини напушта Социјалистичку партију и оснива фашистичку странку Борбени одреди.
Април
[уреди | уреди извор]- 10. април — Владине снаге убиле су из заседе револуционарног мексичког вођу Емилијана Запату.
- 13. април — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија.
- 28. април — На Версајској мировној конференцији у Паризу, 32 државе прихватиле пакт о оснивању Лиге народа.
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — 8. август — Трећи англо-авганистански рат
- 10. мај — Прва група руских избеглица стигла у Београд, на челу са бившим московским градоначелником Михаилом Челноковим.
- 15. мај — Грчко искрцавање у Смирни, почиње трогодишњи рат.
- мај — Стјепан Радић сакупио 167.667 потписа у позиву Западним силама за независност Хрватске.
- 18. мај — Совјети објавили рат Румунији (због Бесарабије и помоћи Мађарској СР).
- 19. мај — Почиње Турски рат за независност: Мустафа Кемал се искрцао у Самсуну на Црном мору (касније Дан турске младости).
- 19. мај — Ерупција вулкана Келуд на Јави убија 5 до 10.000 људи.
- 20. мај — Снаге Мађарске СР улазе у Словачку, наредних недеља освајају југ те земље.
- 23. мај — Немци из Балтичког Ландесвехра заузимају Ригу — у јуну наступају против Естонаца на северу, при чему су поражени.
- 23. мај — Основан Универзитет Калифорније (Беркли), Лос Ангелес.
- 24. мај — Окончава се Конфликт за Сочи између ДР Грузије и руских Белих — Сочи остаје у Русији.
- 26. мај — Нова југословенска офанзива у Корушкој, заузет Целовец (Клагенфурт) — под притиском Сила трупе ће делимично бити повучене у зону А.
- 29. мај — Проглашена краткотрајна Република Прекмурје.
- 30. мај — Француски предлог за слободни град Ријеку — делегација СХС одбија.
- 30. мај — Белгија добија мандат Руанда-Урунди (раније део Немачке Источне Африке, од 1962. Руанда одн. Бурунди).
- 30. мај — Гyла Каролyи формира контрареволуционарну мађарску владу у Сегедину (где је прешао из Арада, због румунског заузећа); адмирал Миклош Хорти стиже 6. јуна и привремено постаје министар рата.
- 31. мај — Руски грађански рат: након више од четири месеца борби, Дењикинови Бели успешно окончавају Битку за Донбас.
Јун
[уреди | уреди извор]- 12. јун — Антанта индиректно признала режим Александра Колчака за владу све Русије.
- 14 — 15. јун — Британски официри Алцоцк и Браун извели на авиону Викерс Вимy први нон-стоп лет преко Атлантика, од Њуфоундланда до Ирске.
- 16. јун — У Прешову на југоистоку Словачке проглашена Словачка Совјетска Република (марионета Мађарске СР, траје мање од месец дана).
- 20. јун — Шеидеманнова немачка влада одступа јер не жели прихватити ултимативни захтев за склапање мировног уговора — коалициона влада Густава Бауера постављена сутрадан да прихвати Диктат.
- 21. јун — У Паризу донесена одлука о подели Баната између Краљевине СХС и Румуније.
- 21. јун — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској.
- 19 — 23. јун — Битка код Вендена је одлучујућа естонско-летонска победа над Балтичким Ландесвером (Дан победе у данашњој Естонији).
- 28. јун — Основана Међународна организација рада као агенција Друштва народа (касније и Уједињених нација).
- 28. јун — Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат.
- 30. јун — Битка за Царицин: Врангелови Бели заузели данашњи град, дан. Волгоград (црвени се вратили следећег јануара).
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Сиријски национални конгрес у Дамаску: залажу се за јединство Велике Сирије.
- 3. јул — Белогардејски генерал Антон Дењикин издаје у Царицину Московску директиву — почиње Поход на Москву.
- 3. јул — Балтички ландесвер закључио мир са Естонцима и Летонцима, ови други улазе у Ригу 8. јула.
- 6. јул — Британски дирижабл Р-34 је прва летелица која је прешла Атлантик са истока на запад.
- јул — Пољска војска заузела већи део територије Западно-украјинске Народне Републике.
- 17. јул — Мађарско-румунски рат: мађарске снаге почињу бомбардовање на Тиси, три дана касније пешадијски напад.
- 19. јул — Нереди у Лутону, Енглеска, незадовољни ветерани запалили градску већницу.
- 20 — 21. јул — Генерални штрајк радника на територији Краљевине СХС, у знак солидарности са револуцијама у Совјетској Русији и Мађарској. Влада то користи као изговор да не иде у интервенцију против Мађарске.
- 20. — 21. јул — Биенио Росо у Италији: генерални штрајк у симпатији са Совјетима.
- 23. јул — Потписан Закон о Универзитету Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца у Љубљани — предавања од децембра.
- 24. јул — Румунска контраофанзива у Мађарској, поново избијају на Тису и прелазе је 29/30. јула.
- 27. јул — Расни нереди у Чикагу односе 38 мртвих, већином црнаца — слични нереди се овога лета дешавају у десетинама америчких градова ("Црвено лето"): .
- 28. јул — У Бриселу основана Међународна астрономска унија.
- јул, крајем — Побуна у јединицама Црвене армије на Криму, многи се прикључују Махновој анархистичкој Црној армији.
- јул, крајем — Афера Диамантстеин: 65 југословенских комуниста оптужено за припрему оружане револуције.
- 31. јул — Вајмарска скупштина је усвојила Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република.
Август
[уреди | уреди извор]- 8. август — Мир у Равалпиндију, Авганистан стиче независност
- 11. август — Усвојен је Устав Вајмарске Републике.
- 17. август — Образована је влада Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представника Демократске странке и Социјалдемократске партије.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Тоболска операција је последња офанзива Белих на источном фронту, продиру до реке Тобол.
- 5. септембар — У данашњем западном Казахстану погинуо Василиј Чапајев, чувени командант Црвене армије.
- 10. септембар — Потписан Сенжерменски споразум (1919) између сила Антанте и Аустрије: формално распуштање Аустроугарске и признање новонасталих држава, међу којима и Краљевине СХС.
- 10 — 15. септембар — Ураган убио 772 људи на Флорида Кеyс и у Тексасу.
- 10. септембар — Аустрија и Савезници су потписали мир из Сен Жермена, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
- 12. септембар — Италијански паравојни одреди под командом песника Габријела Д'Анунција су заузели Ријеку.
- 12. септембар — Адолф Хитлер први пут присуствује састанку Немачке радничке партије, по војно-обавештајном задатку.
- 15. септембар — Основано удружење глумаца Краљевине СХС.
- 20. септембар — Бела гарда заузела Курск.
- септембар — Уредба о увођењу општег осмочасовног радног времена у КСХС.
- 25. септембар — Анархистичка Црна армија напада Дењикинове снаге у Украјини и наноси им пораз код Перегоновке — за пар недеља заузимају јужну Украјину, што је пореметило Дењикинову северну офанзиву.
- 27. септембар — Британски војници напустили Архангелск.
- 30. септембар — Масакр у Елаине, Аркансас: убијено преко 100 црнаца, јер су белци помислили да спремају побуну.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Амерички председник Вудро Вилсон доживео јак мождани удар након кампање за Версајски споразум и приступање Друштву народа.
- 6. октобар — Александар Стамболијски из земљорадничког савеза нови је премијер Бугарске (до 1923).
- 6. октобар — Бела гарда ослободила Вороњеж.
- 7. октобар — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио превозник у свету.
- 8 — 10. октобар — Почиње Северозападна руска офанзива: Николај Јуденич покушава уз помоћ Естонаца и Британаца заузети Петроград, постиже почетни успех (Одбрана Петрограда).
- 10. октобар — У Загребу образован Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).
- 13. октобар — Дењикинови Бели заузели Орел, прете Тули — време највећег успеха Беле армије на јужном фронту у Русији, али следи контраофанзива Црвене армије, помогнута Махновим анархистима.
- 14. октобар — Почиње контраофанзива Црвене армије у Сибиру, Бели се од сада само повлаче (Велики сибирски ледени марш).
- 16. октобар — Прво јавно окупљање Немачке радничке партије (будућа Нацистичка партија) и први Хитлеров говор — неколико дана касније постаје члан партије (с бројем 555, почевши од 501).
- 17. октобар — Заштићена крстарица СМС Каисер Франз Јозеф, у француским рукама од 1918, потонула код Кумбора.
- 20. октобар — Јуденичова Северозападна армија стиже на Пулковске висове изнад Петрограда, међутим Црвена армија, организована од Лава Троцког, почиње тријумфални контранапад.
- 24. октобар — Црвена армија окупирала Вороњеж.
- 28. октобар — Амерички конгрес је усвојио Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Почиње штрајк рудара угља у САД — оптужени су за "бољшевичку револуцију", против њих је употребљен један ратни закон.
- 6. новембар — Ватикан признао Краљевину СХС.
- 7. новембар — Црвена паника: прва од Палмерових рација у САД.
- 11. новембар — Први Дан сећања у Британској империји и Двоминутна тишина у 11:00.
- 11. новембар — Масакр у Централиа, Вашингтон, шесторица погинулих у сукобу између Америчке легије и радника.
- 14. новембар — Совјетска офанзива у Сибиру: Црвена армија заузима Омск, седиште владе генерала Колчака, након велике евакуације војника и избеглица; Колчак покушава стићи до Иркутска али га омета Чехословачка легија.
- 16. новембар — Миклош Хорти улази на челу Националне армије у Будимпешту, два дана након одласка румунске војске (коначна румунска евакуација Мађарске следећег фебруара).
- 16. новембар — Припадници беле Северозападне армије прелазе у Естонију, где их разоружавају.
- 19. новембар — Сенат САД одбија да ратификује Версајски уговор.
- 22. новембар — Кинеска влада објавила укидање аутономије Монголије.
- 26. новембар — Почело маркирање раније жигосаних југословенских круна, како би се спречиле злоупотребе.
- 27. новембар — У Нејију после Првог светског рата Бугарска потписала споразум којим је Добруџа припала Румунији, западна Тракија Грчкој, а градови Димитровград, Босилеград и Струмица са околином Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца
- 29. новембар — Упад Мађара у Лендаву одмах одбијен.
- 30. новембар — Други круг парламентарних избора у Француској, победа Националног блока — највећа победа деснице до 1968.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 5. децембар — Kраљевина СХС потписала мировне уговоре са Аустријом и Бугарском.
- 12. децембар — Бољшевици заузимају Харков.
- 14. децембар — У Загребу основан Југословенски олимпијски одбор (од 1927. Југословенски олимпијски комитет са седиштем у Београду).
- 14. децембар — Бољшевици заузели Новониколајевск (Новосибирск), шест дана касније Томск.
- 16. децембар — Руски грађански рат: Совјетска контра-офанзива у Украјини, заузет Kијев.
- 21. децембар — Брод УСАТ Бајфорд, назван "Совјетска- " или "Црвена арка" одвози 249 политичких радикала и непожељних странаца из САД у совјетску Русију.
- 23. децембар — Упад Албанаца и црногорских присталица старе династије према Подгорици, уз италијанску подршку (погинули Живорад Илић одликован Kарађорђевом звездом са мачевима).
Датум непознат
[уреди | уреди извор]Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Џ. Д. Селинџер, амерички романописац. († 2010)
- 19. јануар — Жуан Броса, каталонски песник. († 1998)
Април
[уреди | уреди извор]Мај
[уреди | уреди извор]- 5. мај — Јоргос Пападопулос, грчки пуковник и диктатор (†1999)
- 7. мај — Ева Перон, жена аргентинског председника Хуана Перона. († 1952)
Јул
[уреди | уреди извор]- 6. јул — Питер Карингтон, британски политичар. († 2018).
- 24. јул — Фердинанд Киблер, швајцарски бициклиста. († 2016).
- 26. јул — Џејмс Лавлок, енглески хемичар. († 2022).
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Нехемија Персоф — амерички глумац. († 2022).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 14. октобар — Драгослав Аврамовић, српски економиста, гувернер Народне банке Југославије. († 2001)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 15. септембар — Фаусто Копи, италијански бициклиста. († 1960).
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Теодор Рузвелт, 26. председник САД. (* 1858)
- 19. јануар — Ендре Ади, мађарски песник
Април
[уреди | уреди извор]- 10. април — Емилијано Запата, мексички револуционар
- 17. април — Светозар Ћоровић, српски књижевник (*1875)
Јул
[уреди | уреди извор]- 15. јул — Херман Емил Фишер, немачки хемичар и Нобеловац (* 1852)
Август
[уреди | уреди извор]- 28. август — Адолф Шмал, аустријски бициклиста. (*1872)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Јозеф Роземајер, немачки бициклиста. (*1872)
- 28. децембар — Јоханес Ридберг, шведски физичар. (*1854)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Јоханес Штарк
- Хемија — Награда није додељена
- Медицина — Жил Борде
- Књижевност — Карл Шпителер
- Мир — За оснивање Лиге народа, Председник САД Вудро Вилсон (САД)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
