1944

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век; 20. век ; 21. век;
Деценије:	1920-е; 1930-е; 1940-е; 1950-е; 1960-е;
Године:	1941; 1942; 1943; 1944; 1945; 1946; 1947;
	1944 на Викимедијиној остави.
	[[Датотека:\|312px]]

1944. је била преступна година.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Јануар

2. јануар — Завршена Бујанска конференција — основан НОО Косова и Метохије/Дукађина у Ђаковичкој Малесији, на албанској страни, затражено уједињење Албанаца.
3. јануар — Савезници бомбардовали Сплит.
3. јануар — Окончана Прва бањалучка операција НОВЈ - накратко су ушли у град.
4 — 20. јануар — Операција Валдраусх, део Шесте немачка офанзиве.
4. јануар — Црвена армија ступила на предратну пољску територију, код Сарнија - дипломатски спор са пољском избегличком владом, јер је за Совјете то њихова територија од 1939.
8. јануар — Винстон Черчил обавештава НКОЈ да Велика Британија престаје да помаже ЈВуОи да ће сва помоћ убудуће ићи партизанима.
8. јануар — Црвена армија заузела Кировоград (Кропивницки).

10. јануар — Битка за Ивањицу јануара 1944.
11. јануар — Отпочело пребацивање немачке 114. ловачке дивизије из северне Далмације, преко Лике и приморја, на италијански фронт.
17. јануар — Битка за Монте Касино
22. јануар — Битка за Анцио
23. јануар — Масован усташки злочин у селу Горња Стубица. Припадници Усташке војнице и Поглавниковог тјелесног сдруга у селу Горња Стубица убили су (стријељали и објесили) најмање 21 насумично похватано лице из села Горња Стубица, Орехова Горица, Слани Поток, Дубовец, Кашин, Вугровец. Истог дана усташе су похватале и спровеле у усташке затворе у Загребу 152 особе са подручја котара Доња Стубица и котара Свети Иван Зелина.^[1]
24. јануар — Први амерички пилоти пали су у Србију под немачком окупацијом. Оборена су два „либератора“, један на Златибору, и један у Топлици. Један бомбардер, којег су немачки ловци оштетили је принудно слетео између Плочника и Белољина.Групу од 10 пилота спасли су четници Топличког корпуса под командом Милана Стојановића.
27. јануар — У селу Ба завршен Светосавски конгрес, који је био својеврстан одговор четничког покрета на Друго заседање АВНОЈ-а.
27. јануар — Окончана Опсада Лењинграда. Укупно изгубљено око 650.000 живота.

Фебруар

2. фебруар — Битка за Нарву (1944)
10. фебруар — У Kвебеку (Kанада) отпочео осмодневни састанак између председника САД Франклина Рузвелта и председника владе В. Британије Винстона Черчила, на коме су присуствовали британски и амерички начелници генералштабова. На њему је утврђено британско учешће у рату против Јапана и њихова заједничка политика у погледу европских нација.
12. фебруар — Операција Пик
13. фебруар — 34. усташки батаљон извршио је ноћни препад из Госпића на Острвици убили 10 лица, (жене и дјецу), опљачкале стоку и попалиле бајте, подигнуте уз зидове раније попаљених кућа.^[2]
17. фебруар — Операција Хајка Немачко-бугарска војна операција против Корпуса Горске гарде, Смедеревског корпуса, Церског корпуса и Мачванског корпуса Југословенске војске у Отаџбини.
27. фебруар — Операција Бура
29. фебруар — Битка код Иста, недалеко од Задра: разарачи Слободних Француза потопили немачки теретњак и корвету.

Март

8. март — Операција Пролеће немачка операција против јединица Југословенске војске у Отаџбини
9. март — У пратњи председника избегличке владе Kраљевине Југославије Божидара Пурића и министра унутрашњих послова, краљ Петар II Kарађорђевић напустио Kаиро и британским авионом одлетео за Лондон.
12. март — Операције Камерјегер
15. март — Масакр у Сремској Рачи је назив за масовно убиство Срба, мештана истоименог сремског села, које су извршили припадници 13. СС Ханџар дивизије немачког Вермахта марта 1944. године
18. март — У Kлесхајму адмирал Миклош Хорти, под јаким притиском воде Трећег Рајха Адолфа Хитлера, пристао на улазак немачких трупа у Мађарску и образовање нове владе. Поседање стратешки важних тачака отпочело је 19. марта а завршено 25. априла 1944. године.
19. март — Немачка војска је окупирала Мађарску да би спречила њен прелазак на страну Савезника.

24/25. март — РАФ бомбардовао Берлин са 811 бомбардера, изгубио 72.
26. март — Немци разбили јединицу француских герилаца на платоу Жирес.
28 — 29. март — Покољ у поткамешничким селима: дивизија "Принц Еуген" убила 1500-1800 Срба у Цетинској крајини.
29. март — Друга призренска лига тражи од Хитлера "милитаризацију Косова" и исправку граница према Црној Гори и Србији. Формирана је СС дивизија Скендербег.
30. март — Друго савезничко бомбардовање Ниша, и још једно 5. априла.
31. март — Грчка побуна на Блиском истоку: грчке трупе се побуниле против избегличке владе у Египту ("Први чин грчке трагедије").

Април

8. април — 12. мај – Кримска офанзива
10. април — Јединице 3. украјинског фронта после тродневне опсаде ослободиле Одесу.
- У Вашингтону председник САД Франклин Рузвелт сазвао конференцију шефова америчке службе за Балкан и Блиски исток. Закључено је да се ЈВуО Драже Михаиловића пошаље хитна помоћ у наоружању и у другој ратној опреми.
16. април — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату.
22. април — На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила НОВЈ.

Мај

2. мај — Први транспорти мађарских Јевреја стижу у Аушвиц - до јула стиже преко 400.000, што логор чини местом највећег масовног убиства.
5. мај — Савезничко бомбардовање Подгорице.
6. мај — Махатма Ганди је пуштен из притвора после две године, из здравствених разлога - у међувремену, Џинина Муслиманска лига је знатно ојачала и захтева поделу Индије.
9. мај — Црвена армија ослобађа Севастопољ, а три дана касније и цео Крим.

11. мај — Савезници су покренули велику офанзиву против сила Осовине на Густавој линији.
13. мај — Декретом Јосипа Броза основано је Одељења за заштиту народа (ОЗН-а) у Дрвару. За начелника је постављен члан ЦК КПЈ Александар Ранковић, а за његовог заменика Светислав Стефановић Ћећа.
15. мај — У логору Јасеновац убијено 55 Срба из Перушића. Убијено је 42 члана породице Амић и 13 чланова породице Јелинић. Међу убијенима било је 20 жена и 5 деце.^[3]

17. мај — Око 250 бугарских војника је заробљено код Лебана - прелазе на страну Брозове НОВЈ, формирана је Бугарска бригада Георги Димитров.
18. мај — Немци се повлаче из Монте Касина у Италији - савезничка Пирова победа. Повлаче се на Хитлерову/Сенгерову линију, која је пробијена 24. маја.
18. мај — Бомбардовање Београда (Пашино Брдо, Котеж, Неимар) и Ниша.

18. мај — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима.
21. мај — Операција Саксонија снаге Вермахта против јединица Југословенске војске у отаџбини.
24. мај — Јосип Броз је донео Уредбу о војним судовима^[4] којом реорганизује своје преке војне судове ради ефикасније борбе и прогона својих политичких непријатеља.
25. мај —
- Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана.
- Операција Чумић, снаге Вермахта против јединица Југословенске војске у отаџбини.
30. мај — Операција Ваздушни мост (операција Халијард) највећа је акција спасавања савезничких снага иза непријатељских линија у Другом светском рату, а изведена је у Србији од стране авијације САД у сарадњи са Југословенском војском у отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића. Операцијом је спашено више од 500 савезничких пилота, које су Немци оборили изнад Југославије.

Јун

4. јун — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату.
4. јун — Операција Фолмонд нацистичка офанзива у циљу заустављања и разбијања снага отпора на подручју Мајевице и Семберије.
5. јун — Окончана Битка за Анцио
6. јун — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји.
10. јун — 13. јун — Операција Зоненвенде
10. јун — 14. јун — Битка за Карантан
13. јун —
- Битка код Крваве јаруге Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана.
- Немачке снаге су зауставили напредовање Британаца у бици код Вијер-Бокажа.
- Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску.
14. јун — На Вису склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноослободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији.
17. јун — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске.
20. јун — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату.
22. јун — Совјетски Савез је покренуо операцију Багратион против немачке групе армија Центар.
30. јун — Усташке власти стријељали 28 талаца у Копривници.^[5]

Јул

3. јул — Совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника.
5. јул — Топличко-јабланичка операција

8. јул — Усташе убиле 10 становника подкалничких села (котар Копривница): Беланово Село, Расињица, Сеговина. Убијени су били српске националности. Истог дана запаљено је 9 кућа у оближњем селу Пркос.^[6]
12. јул — Убиство 4 српска становника села Кленовац покрај Перушића, укључујући двоје дјеце.^[7]

13. јул — Операција Зоненштих
14. јул — Комбиновани начелници штабова одлучују да се искрцају у јужној Француској - Винстон Черчил се залагао за искрцавање код Трста и продор кроз Љубљанска врата према Аустрији и Мађарској.
15. јул — Убиство 10 лица ромске националности из Ловинца у Лици. Злочин се догодио у мјесту Ловинац.^[8]
15. јул — Усташе убиле 3 Срба из села Црквена Вес покрај Сесвета.^[9]
15. јул — Централни национални комитет Краљевине Југославије (четници) осудили су споразум Тито-Шубашић и затражили оставку Владе у избеглиштву.
16. јул — Први војници Бразилских експедиционих снага стигле у Италију - прва борба у септембру.
16 - 27. 8. - Операција Доппелкопф је немачки покушај контраофанзиве у западној Литванији.
17. јул — Пљачкање и паљење кућа у селу Глобочец покрај Доње Стубице у Загорју. Том приликом усташе су ухватили 3 девојке и одвели их собом. Две девојке су побегле, а једну су силовали.^[10]
17. јул — Фелдмаршал Ервин Ромел рањен у Француској када је "спитфајер" митраљирао његова кола.
17. јул — Катастрофа у Порт Чикаго близу Сан Франциска, у експлозији муниције страдало 320 људи.
18. јул — Андријевичка операција (Драуфгäнгер): немачка операција против партизанског мостобрана на Лиму.
18. јул — Јапански премијер Хидеки Тојо подноси оставку - последица пораза на Саипану.
18. јул — Андерсови Пољаци заузели Анкону после једномесечне битке.
19. јул — Американци заузимају Ливорно.
20. јул — Немачки пуковник Клаус фон Штауфенберг је извршио неуспешни атентат на Адолфа Хитлера, бомбом у "Вучјој јами" - лакше је повређен.
21. јул — Битка за Гуам на Пацифику.
22. јул — Завршена Бретон Вудска конференција, тј. Монетарна и финансијска конференција Уједињених нација: делегати из 44 земље договорили оснивање Међународне банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда.
22. јул — Концентрациони логор Мајданек у Лублину први је ослобођени већи логор. НКВД га затим користи за пољске герилце лојалне лондонској влади.
22. јул — Званично проглашен Пољски комитет народног ослобођења, познат и као Лублински комитет - совјетска марионетска привремена влада..
23. јул — Убиство 4 лица од стране усташа у селу Ловинац у Лици, од чега су 3 особе биле жене, а једна је била дете.^[11]
25. јул — Усташка полиција у Дарувару ухапсила је 30 грађана. 19 их је осуђено на смрт и стрељано, а остали су упућени у концентрационе логоре^[12]
25. јул — Операција Кобра: Американци започињу пробој из Нормандије, Британци и Канађани подржавају Операцијом Спринг.
25. јул — Битка на Таненбершкој линији: још један неуспешан совјетски покушај заузећа Естоније.
26. јул — Битка код Иломантсија је последњи совјетски напад на Финску - неуспех.
27. јул — Лавовски устанак: Пољаци ослобађају град, да би их Совјети затворили.
28. јул — Покољ у Велици: Дивизија Принц Еуген убила најмање 428 Срба у Велици код Плава - освета за неуспех у Андријевичкој операцији.
29. јул — У Београду откривена Илегална штампарија ЦК КПЈ, Бранко Ђоновић и Слободан Јовић извршили самоубиство.
29. јул — Лавовско-сандомјешка офанзива
29. јул — Совјетске оклопне дивизије у близини Варшаве.

Август

1. август — Почео Варшавски устанак, устанак Пољске домовинске армије са циљем да се Варшава ослободи од немачке окупације.
10. август — Операција Ваздушни мост Шест америчких авиона Ц - 47, спустило се ноћу на импровизовани аеродром у Прањанима. Извршено је укрцавање авијатичара у авионе, и један по један одлетели су пут Барија уз пратњу ескадриле ловачких авиона. Евакуисано је успешно око 150 америчких пилота.
12—19. август — Операција Ваздушни мост Извршена је евакуација још око 200 америчких авијатичара.
12. август — У Напуљу отпочео дводневни састанак команданта НОВ Јосипа Броза са председником владе В. Британије Винстоном Черчилом. Потврђен је споразум са савезничким војним командантима о помоћи НОВЈ.^[13]
13. август — Дурмиторска операција.
15. август — Операција Драгун.
25. август — Снаге Слободне Француске и Покрета отпора су ослободиле Париз у Другом светском рату.
25. август — Готска линија — формирана немачка одбрамбена линија на Италијанском фронту.
26. август — У Јаблановцу НДХ обешено је 36 Срба.^[14]
30. август — Црвена армија је у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију у Румунији, чиме је немачку војску лишила важног извора снабдевања горивом.

Септембар

5. септембар — Снаге Совјетског Савеза ушле у Бугарску.
6. септембар — Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.
7. септембар — Операција Дунавски Вилењак покушај пробоја око 200 патролних чамаца, санитетских бродова и баржи немачке црноморске флоте Дунавом од Црног мора до Београда након што је Црвена армија у Јаши-кишињевској офанзиви сломила немачки отпор у Бесарабији и Румунија прешла на страну анти-хитлеровске коалиције.
8. септембар — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон.
9. септембар — Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску, Бугарска је капитулирала, збачена је влада Константина Муравиева, а власт је преузео Отаџбински фронт Бугарске.
9. септембар — Битка на Јеловој гори — сукоб између партизана и четника на простору од Ваљева до Пожеге.
11. септембар — Масакр у Загњежђу и Удори 369. „Вражја дивизија“ уништила је српска села Загњежђе и Удору (код Бјелојевића, Бурмаза и Стоца), обесивши све мушкарце и протеравши све жене и децу (око 100 жртава).
12. септембар — Краљ Петар II Карађорђевић позвао све борце Драже Михаиловића да се прикључе партизанским јединицама под командом Јосипа Броза Тита
12. септембар — Книнска операција 1944.
15. септембар — Лапонски рат
14. септембар — Ослобођење Ваљева септембра 1944.
17. и 29. септембар — Операција Ваздушни мост Евакуисано је још око педесет америчких пилота.
17. септембар — Спуштањем англоамеричких падобранаца код градова Арнема, Најмегена и Гравеа у Холандији почела је операција Маркет Гарден у Другом светском рату.
18. септембар — Друга бањалучка операција
18. — 20. септембар — Усташе заклале у Хрватској Дубици око 55 лица са подручја Босанске Дубице и околине, углавном припадника српске националности. Наредног дана у Босанској Дубици је обешено 17 јасеновачких логораша.
19. септембар — Борбе за Аранђеловац септембра 1944.
- Масакр у Беличици Масакр српских цивила од стране албанских снага Бали Комбетар.
21. септембар — Борбе за Требиње 1944.
24. септембар — Операција Циркус
30. септембар — Црвена армија ослободила Неготин.

Октобар

2. октобар — Тадашњи Петровград (данас Зрењанин) ослобођен од стране партизанских јединица и Црвене армије.
- После 63 дана тешких борби, немачки нацисти су угушили устанак становника Варшаве окупиране у Другом светском рату. Погинуло је 250.000 Варшављана, велики број је завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град је готово потпуно уништен.
2. октобар — Усташе су одвели већину Срба из Равна у Мостар. Мушкарце су тамо затворили, али су жене одвели у логор Јасеновац, где је убијено 21 жена и 1 мушко дете.^[15]
3. октобар — Црвена армија ослободила Бечкерек.
- Распуштен Бањички логор.

5. октобар —
- Битка за Вишеград — јединице ЈВуО ослобађају Вишеград
- Крајовски споразум Споразум је уговорио примирје између Бугарске и Брозовог комунистичког покрета у Југославији.
- Требиње је заузела 29. херцеговачка дивизија НОВЈ ојачана деловима Друге далматинске бригаде, уништивши притом готово цео батаљон 369. легионарске дивизије и придружене немачке и домобранске јединице. Тиме су поремећени планови Групе армија Ф у којима је Требиње играло важну улогу.
6. октобар — Милан Недић, председник српске квислиншке Владе, побегао из Београда.
- Масакри у Прждеву и Бесвици — Убијено 60 Срба из села Прждево и Бесвица.
8. октобар — Нишка операција 1944.
10. октобар — Ослобођење Крушевца октобра 1944. и Суботице.

11. октобар — Црвена армија ослободила Клуж у Румунији, Сегедин у Мађарској и Књажевац у Србији.

12. октобар — Немци напустили Атину - напуштају целу Грчку како не би били одсечени. Британци стижу 14. 10. а грчка влада Јоргоса Папандреуа 18-тог.

13. октобар — Јединице ЈВуО ослобађају Рогатицу.
14. октобар — Ниш и Књажевац ослобођени од Немаца.
15. октобар — Десант на Смедерево — тактички десант совјетске Дунавске војне флоте током Београдске операције.
15. октобар — Ослобођен Пожаревац.
18. октобар — Ослобођен Дубровник.
19. октобар — Почела је Гватемалска револуција када је група официра предвођена Франциском Хавијером Араном и Хакобом Арбензом покренула пуч против диктатора Хорхеа Убика.
20. октобар —
- Београдска операција — Снаге Црвене армије и НОВЈ су ослободиле Београд у завршној фази Београдске операције.
- Савезничко бомбардовање Југославије у Другом светском рату трајало је од 20. октобра до 17. септембра 1944. године. Англо-амерички савезници су више пута бомбардовали насељена места и комуникације у Србији и другим деловима Југославије, у којима је погинуло или рањен велики број цивила и причињена знатна материјална штета.
- Филипинска операција (1944—1945)
21. октобар — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.
21. октобар — Ослобођен Крагујевац.
22. октобар —
- Пробој групе армија Е из Грчке
- Борбе за Рогатицу октобра и новембра 1944.
23. октобар — Ослобођен Нови Сад.
23. октобар — 26. октобар - Битка у заливу Лејте
23. октобар — 13. април — Сремски фронт Оружане снаге Вермахта и Хрватских оружаних снага формирале су утврђену одбрамбену линију која је деловала у Срему и делу источне Славоније, од 23. октобра 1944. до 13. априла 1945. године.
23. октобар — 30. октобар — Партизанска команда је позвала све старе пилоте краљевског ваздухопловства да се јаве у команду у Панчеву и помогну у ослобађању земље од окупатора. Свих 72 пилота који су се јавили, страљани су код села Јабука у ноћи између 29. и 30. октобра.^[16]
26. октобар — Нова комунистичка власт у Београду покреће хапшење, прогон и ликвидације "народних непријатеља и сарадника окупатора".^[17]
27. октобар — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен.
28. октобар — Масакр у Радолиштима Масакр становника Радоптиште од стране немачких снага.
29. октобар — Будимпештанска офанзива
30. октобар — Ослобођен Солун.

Новембар

2. новембар — У ослобођеном Београду, Тито и Шубашић постигли нови споразум о будућем уређењу Југославије.
7. новембар — Председнички избори у САД: Френклин Д. Рузвелт побеђује републиканског противкандидата Томаса Е. Дјуиа, и постаје једини председник САД који је освојио четврти мандат.
7. новембар — Нишки инцидент: амерички авиони митраљирали совјетску колону а затим је дошло и до ваздушне борбе - САД упутиле извињење.
7. новембар — У Београду штампан први број листа "Глас", обновљена прва трамвајска линија (Вуков споменик - Електр. централа, са 5 кола).
8. новембар — Завршена Битка на Шелдту: савезници отворили водени пут према луци Антверпен - први конвој стиже 29. новембра, након деминирања луке. Канађани су претрпели велике губитке у борбама, у земљи долази до регрутне кризе.
10. новембар — Радио Београд обновио рад.
10. новембар — Формална немачка предаја у Сплиту, на палуби брода ХМС Делхи.
10. новембар — Брод УСС Маунт Худ натоварен са 3.400 тона муниције експлодирао на острву Манус (Папуа Нова Гвинеја) - 432 погинулих, велика штета.
11 – 29. новембар — Батинска битка. Ослобођена Барања.
12. новембар — Операција Катехисам: немачки бојни брод Тирпитз је коначно потопљен, из деветог покушаја.
13. новембар — Ослобођено Скопље, као и Цазин.
15. новембар — Први број листа "Борба" у Београду.
13. новембар — Покољ на Цетињу 1944. је био масакр 28 Цетињана на немачкој окупираној територији Црне Горе који су починили југословенски партизани предвођени црногорским комунистима 13. и 14. новембра.
17. новембар — Ослобођена Тирана.
17. новембар — Потопљен јапански носач десантних пловила Маyасан Мару, страдало 3.536 људи.
17 —24. новембар — Битка за Нашице, Немци задржали град.
18. новембар — У Глини основано Српско културно друштво "Просвјета".
18. новембар — Американци ушли у Метз.
18. новембар — Битка за Нашице
19. новембар — Ослобођена Приштина. Ослобођењем Тетова довршено ослобођење вардарске Македоније.
19. новембар — Офанзива ЈВуО у источној Босни децембра 1944.
20-—23. новембар — Југословенска делегација комуниста у Москви (др Иван Шубашић, председник избегличке владе и Едвард Кардељ, потпред. НКОЈ).
21. новембар — У Дрежници и околини 33. усташка бојна на суров начин усмртила је 170 Срба из Дрежнице и околине. Укупно је убијено 170 мјештана, од тога 49 дјеце, од чега је 27 деце заклано, а 22 живо спаљено у кућама.^[18]
21. новембар — Основана Војна академија копнене војске у Београду.
21. новембар — Председништво АВНОЈ донело одлуку о преласку у државну својину целокупне "непријатељске имовине" (имовина Трећег Рајха, немачке националне мањине, проглашених ратних злочинаца и сарадника окупатора) и о секвестрацији имовине коју су окупатори присилно одузели
21. новембар — Титова сагласност генералу Вилсону да се луке Сплит, Шибеник и Задар ставе на располагање савезничким поморским јединицама.
22. новембар — Косовска операција 1944.
23. новембар — Француске снаге ослободиле Стразбур - испуњење Завета из Куфре (1941).
23. — 25. новембар — Крвава јесен у Оџацима масакр кога су над цивилним становништвом Филипова и Оџака починиле јединице Народноослободилачке војске Југославије 23. и 25. новембра. У овом злочину је страдало 395 становника Филипова и Оџака.
24. новембар — Амерички бомбардери са Маријанских острва први пут нападају Токио.
24. новембар — Барски Масакар су починили црногорских партизана над 80 Црногораца у Бару. У време комунистичког упада у Боку и Приморја 1944. године, дочекани су као браћа али када су сазнали да су мештани за краља и отаџбину, ликвидирали су их без судских ислеђења и доказа.^[19]
26. новембар — Хајнрих Химлер наредио уништавање крематоријума Логора Аушвиц, како би се уништили докази. Окончао и убијања гасом.
27. новембар — Експлозија РАФ Фаулд - између 3.500 и 4.000 тона бомби и муниције експлодирало у Стафордширу, највећа експлозија икад у Енглеској.
27. новембар — Поред Норвешке потопљен брод Ригел, страдала је 2.571 особа, углавном ратних заробљеника (међу њима и југословенских).
27. новембар — На насловној страни Политике, у оквиру саопштења војног суда Првог пролетерског корпуса о суђењима у Београду објављен је списак од 105 стрељаних београђана. Ликвидације су извршене у првих месец и по дана по ослобођењу Београда, односно највећим интензитетом од 20. октобра до 18. новембра.
29. новембар — Падом Скадра, цела Албанија је ослобођена од Нацистичке Немачке.
29. новембар — Црвена армија заузела Печуј и Будимпешту.
29. новембар — Американци потопили јапански носач авиона Схинано, највећи икад направљен (али с грешкама).
новембар — Масакр Немаца на Рогозни представља сукоб четника 2. косовског корпуса и немачких јединица из Армијске групе Е на планини Рогозни између Косовске Митровице и Новог Пазара новембра 1944. године.

Децембар

2. децембар — Побуна балиста припадника фашистиче организација Бали Комбетар на Косову и Метохији.
3. децембар — У Атини су почеле борбе између ЕЛАС-а и владиних снага припомогнутим британском војском, што је био почетак Грчког грађанског рата.

4. децембар — У Загребу је обешено 10 талаца. Оглас о вјешању објављен је у »Хрватском народу«, бр. 1178 стр. 2 од 4. новембра 1944^[20].
5. децембар — Убиство 7 Срба из Ловинца и Личког Церја од стране усташа. Међу убијенима било је 6 жена.^[21]
10. децембар — У Арденима немачке јединице, уз подршку 600 ловачких авиона, после снажно артиљеријске припреме и спуштања 1500 падобранаца у област Вервије — Малмеди (Белгија), отпочеле офанзиву против снага западних савезника.
12. децембар — Чистка на београдском универзитету оснивањем Суд части. Око 70 интелектуалаца страдало током ових прогона. академици Веселин Чајкановић и Миодраг Томић, па директор Института за физиологију, генетику и селекцију, проф. др Боривоје Д. Милојевић, директор Балканолошког института, проф. др Хенрик Барић, познати лингвиста Бранко Милетић, угледни германист Перо Слијепчевић и његов брат Ђоко Слијепчевић, проф. др Јустин Поповић, проф. др Михаило Градојевић, др Реља З. Поповић, угледни интерниста проф. др Лазо Станојевић, уредник медицинске рубрике Политике, проф. др Радослав Грујић.
15. децембар — Убиство 6 српских становника села Доњи Косињ покрај Перушића. Међу убијенима било је 5 жена. Убиство је извршено клањем.^[22]
16. децембар — Немци у Другом светском рату у Арденима пробили америчке линије одбране и почели контраофанзиву на Западном фронту.
23. децембар — У Београду, на предлог НKОЈ-а, с бугарском владом Отечественог фронта закључен споразум о робној размени и о културној и стручној сарадњи. Закључено јо да се што пре формирају комисије које ће решити питање мира с Бугарском. НKОЈ је свечано изјавио да су народи Југославије опростили Бугарској сва она злодела која је бугарска војска чинила у Србији и у Македонији.
23. децембар — Усташе су у селу Хрушевец попалили 60 кућа и зграда те убили 17 Срба.^[14]
24. децембар — У Дебрецину (Мађарска) образована Народна скупштина нове Мађарске. Она је генералу Миклошу Хортију поверила мандат за састав привремене владе.
30. децембар — Усташе су у Крушљеву Селу код Орославља обесиле 50 талаца који су доведени из Загреба^[23]. Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача у Загребу утврдила је поименични списак објешених.^[24]
31. децембар — Усташе су у Јаковљу запалили 65 српских кућа, око 100 помоћних објеката, 29 је убијено, а 160 одведено у логор. Још две особе су умрле касније од задобивених рана.^[25]
31. децембар — У Лублину (у Пољској) образована привремена влада Пољске

Рођења

Јануар

1. јануар — Омар ел Башир, судански генерал и политичар
8. јануар — Тери Брукс, амерички књижевник
9. јануар — Џими Пејџ, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста група Led Zeppelin и The Yardbirds
10. јануар — Вилијам Сандерсон, амерички глумац
12. јануар — Џо Фрејзер, амерички боксер (прем. 2011)
18. јануар — Александер Фан дер Белен, аустријски политичар
23. јануар — Сергеј Белов, руски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2013)
23. јануар — Рутгер Хауер, холандски глумац (прем. 2019)
27. јануар — Ник Мејсон, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Pink Floyd

Фебруар

7. фебруар — Светислав Бата Прелић, српски редитељ, сценариста и продуцент
9. фебруар — Алис Вокер, америчка списатељица и феминисткиња
11. фебруар — Лордан Зафрановић, хрватски редитељ и сценариста
13. фебруар — Стокард Ченинг, америчка глумица
14. фебруар — Фарук Беголи, југословенски глумац (прем. 2007)
14. фебруар — Алан Паркер, енглески редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2020)
14. фебруар — Јосип Пирмајер, југословенски и српски фудбалер (прем. 2018)
17. фебруар — Идриз Хошић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер
22. фебруар — Џонатан Деми, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2017)
28. фебруар — Сеп Мајер, немачки фудбалски голман
29. фебруар —Денис Фарина, амерички глумац (прем. 2013)

Март

1. март — Роџер Далтри, енглески музичар, глумац и филмски продуцент, најпознатији као суоснивач, певач и повремени гитариста групе The Who
13. март — Атина Бојаџи, македонска пливачица (прем. 2010)
15. март — Иван Ћурковић, хрватско-српски фудбалски голман и спортски радник
23. март — Мајкл Најман, енглески композитор, пијаниста, либретиста и музиколог
23. март — Рик Окасек, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе The Cars (прем. 2019)
24. март — Војислав Коштуница, српски политичар и правник, последњи председник Савезне Републике Југославије и 8. премијер Србије
26. март — Дајана Рос, америчка музичарка, глумица и музичка продуценткиња
28. март — Рик Бари, амерички кошаркаш
28. март — Крунослав Кићо Слабинац, хрватски музичар (прем. 2020)
31. март — Благо Задро, хрватски војник и командант (прем. 1991)

Април

4. април — Крејг Т. Нелсон, амерички глумац, редитељ и продуцент
7. април — Герхард Шредер, немачки политичар
9. април — Лејла Халед, палестинска активисткиња
11. април — Џон Милијус, амерички сценариста, редитељ и продуцент
15. април — Душица Жегарац, српска глумица (прем. 2019)
27. април — Хари Стевенс, холандски бициклиста
30. април — Џил Клејберг, америчка глумица (прем. 2010)

Мај

4. мај — Миро Вуксановић, српски књижевник (прем. 2026)
5. мај — Џон Рис Дејвис, велшки глумац
14. мај — Џорџ Лукас, амерички сценариста, редитељ и продуцент
16. мај — Дани Трехо, амерички глумац
19. мај — Питер Мејхју, енглеско-амерички глумац (прем. 2019)
20. мај — Џо Кокер, енглески музичар (прем. 2014)
23. мај — Џон Њуком, аустралијски тенисер
25. мај — Френк Оз, амерички глумац, луткар, редитељ и продуцент
26. мај — Олга Бисера, италијанска глумица и продуценткиња
28. мај — Руди Џулијани, амерички политичар и адвокат, 107 градоначелник Њујорка
29. мај — Хелмут Бергер, аустријски глумац (прем. 2023)

Јун

3. јун — Раша Павловић, српски певач
24. јун — Џеф Бек, енглески музичар (гитариста) (прем. 2023)
25. јун — Михајло Вуковић, југословенски и српски кошаркашки тренер (прем. 2021)
29. јун — Гари Бјуси, амерички глумац

Јул

6. јул — Бернхард Шлинк, немачки правник и књижевник
7. јул — Слободан Ђурић, српски глумац (прем. 1976)
8. јул — Џефри Тамбор, амерички глумац
17. јул — Карлос Алберто Торес, Бразилски фудбалер и фудбалски тренер.(прем. 2016)
18. јул — Милка Цанић, српска лекторка, најпознатија као супервизорка квиза Слагалица на Радио-телевизији Србије (прем. 2016)
18. јул — Јелена Шантић, српска балерина, теоретичарка балета и мировна активисткиња (прем. 2000)
22. јул — Питер Џејсон, амерички глумац (прем. 2025)

Август

2. август — Џоана Касиди, америчка глумица
3. август — Дејан Дабовић, југословенски ватерполиста и ватерполо тренер (прем. 2020)
9. август — Сем Елиот, амерички глумац
11. август — Ијан Макдермид, шкотски глумац и редитељ
13. август — Кевин Тај, амерички глумац
21. август — Питер Вир, аустралијски редитељ, сценариста и продуцент
25. август — Ентони Хилд, амерички глумац

Септембар

6. септембар — Свуси Керц, америчка глумица
7. септембар — Бора Милутиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер
8. септембар — Дејан Бекић, српски фудбалер (прем. 1967)
9. септембар — Абдулах Сидран, босанскохерцеговачки песник и сценариста
11. септембар — Милован Витезовић, српски писац, песник, афористичар, сценариста, драматург и есејиста (прем. 2022)
11. септембар — Евералдо, бразилски фудбалер (прем. 1974)
12. септембар — Бари Вајт, амерички музичар (прем. 2003)
13. септембар — Жаклин Бисет, енглеска глумица
14. септембар — Гинтер Нецер, немачки фудбалер
21. септембар — Милан Јелић, српски сценариста, редитељ и глумац (прем. 2023)
21. септембар — Добривоје Топаловић, српски певач (прем. 2020)
24. септембар — Свен Оле Торсен, дански глумац, каскадер и бодибилдер
25. септембар — Мајкл Даглас, амерички глумац и продуцент

Октобар

2. октобар — Абдулах Сидран, босанскохерцеговачки песник и сценариста (прем. 2024)
6. октобар — Борис Михајлов, совјетски хокејаш
12. октобар — Драгутин Чермак, српски кошаркаш (прем. 2021)
14. октобар — Удо Кир, немачки глумац (прем. 2025)
18. октобар — Слободан Шкрбић, српски фудбалер (прем. 2022)
25. октобар — Владимир Андрић, српски писац, песник, сценариста, драматург и редитељ (прем. 2021)
28. октобар — Денис Франц, амерички глумац

Новембар

2. новембар — Кит Емерсон, енглески музичар и композитор (прем. 2016)
7. новембар — Луиђи Рива, италијански фудбалер (прем. 2024)
9. новембар — Херберт Вимер, немачки фудбалер.
17. новембар — Дени Девито, амерички глумац, редитељ и продуцент
22. новембар — Макс Ромео, јамајкански реге музичар (прем. 2025)
28. новембар — Рита Меј Браун, амерички списатељица, песникиња и сценаристкиња

Децембар

1. децембар — Џон Денсмор, амерички музичар, писац и глумац, најпознатији као бубњар групе The Doors
5. децембар — Јерун Крабе, холандски глумац
11. децембар — Бренда Ли, америчка певачица
12. децембар — Кенет Кранам, шкотско-енглески глумац
15. децембар — Милан Живадиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2021)
17. децембар — Бернард Хил, енглески глумац (прем. 2024)
25. децембар — Жаирзињо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер

Смрти

Фебруар

7. фебруар — Роберт Е. Парк, амерички социолог (рођ. 1864)

Март

15. март — Марија Октјабрскаја, прва од само две жене тенкиста које су одликоване титулом Хероја Совјетског Савеза (рођ. 1905)

Јун

8. јун — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије (рођ. 1915).

Август

8. август — Ервин фон Вицлебен, немачки фелдмаршал (рођ. 1881)
17. август — Гинтер фон Клуге, немачки фелдмаршал (рођ. 1882)
23. август — Абдулмеџид II, последњи исламски калиф. (рођ. 1868)

Септембар

25. септембар — Валтер Брајски, аустријски политичар (рођ. 1871)

Октобар

14. октобар — Ервин Ромел, немачки фелдмаршал (рођ. 1891)
23. октобар — Иван Милутиновић, црногорски и југословенски комунист и револуционар и народни херој (рођ. 1901)
31. октобар — Едуард Енгелман, аустријски клизач и бициклиста (рођ. 1864)

Децембар

непознат датум — Светолик Савић, српски бициклиста. (рођ. 1875)

Нобелове награде

Физика — Исидор Раби
Хемија — Ото Хан
Медицина — Џозеф Ерлангер и Херберт Спенсер Гасер
Књижевност — Јоханес Вилхелм Јенсен
Мир — Међународни комитет Црвеног крста (награда је додељена ретроактивно 1945. године)
Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

Види још

Референце

^ СЗ Хрватска 1988, стр. 242–246.
^ Клеут 1970, стр. 122.
^ ЖФТ Госпић-Перушић 1989, стр. 1182–1184.
^ „ZBORNIK NOR-a. tom II - DOKUMENTI VRHOVNOG STABA NOV I POJ - knjiga 13 - maj-avgust 1944.”. znaci.org. Приступљено 2025-09-06.
^ СЗ Хрватска 1989, стр. 370–371.
^ СЗ Хрватска 1989, стр. 617–620.
^ ЖФТ Госпић-Перушић 1989, стр. 1181.
^ ЖФТ Грачац 1986, стр. 997.
^ СЗ Хрватска 1989, стр. 674–675.
^ СЗ Хрватска 1989, стр. 673.
^ ЖФТ Грачац 1986, стр. 1003–1004.
^ Крнић 1979, стр. 292.
^ Biblioteka Znaci”. znaci.org. Приступљено 2025-09-11.
^ ^а ^б ХРВАТСКО ЗАГОРЈЕ У РЕВОЛУЦИЈИ 1981, стр. 296.
^ Lučić 2019.
^ „ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Како су комунисти стрељали 72 пилота Краљевине Југославије”. Краљевина (на језику: српски). 2020-03-16. Приступљено 2025-09-23.
^ Цветковић, Срђан (2019-12-25). „Да ли је ОЗНА поштедела Загреб? (Фељтон бр. 4)”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2026-02-21.
^ Јакшић 2014, стр. 30.
^ srpska24 (2021-05-19). „Словеначки крвави мај црногорских четника (2): Злочин комуниста у Бару, стријељали 80 Грбљана, међу њима и дјецу! - Портал Српска24” (на језику: српски). Приступљено 2026-07-28.
^ ЖЕНЕ ХРВАТСКЕ 1955, стр. 15–16.
^ ЖФТ Грачац 1986, стр. 992, 998.
^ ЖФТ Госпић-Перушић 1989, стр. 1151.
^ Шкиљан 2012, стр. 158–159.
^ Хрватски државни архив, ХР-ХДА-306, ЗКРЗ, Зх, кутија 276 1945, стр. 15169–15182.
^ Шкиљан 2012, стр. 158.

[FOOTNOTEСЗ_Хрватска1988242–246-1] СЗ Хрватска 1988, стр. 242–246.

[FOOTNOTEКлеут1970122-2] Клеут 1970, стр. 122.

[FOOTNOTEЖФТ_Госпић-Перушић19891182–1184-3] ЖФТ Госпић-Перушић 1989, стр. 1182–1184.

[4] „ZBORNIK NOR-a. tom II - DOKUMENTI VRHOVNOG STABA NOV I POJ - knjiga 13 - maj-avgust 1944.”. znaci.org. Приступљено 2025-09-06.

[FOOTNOTEСЗ_Хрватска1989370–371-5] СЗ Хрватска 1989, стр. 370–371.

[FOOTNOTEСЗ_Хрватска1989617–620-6] СЗ Хрватска 1989, стр. 617–620.

[FOOTNOTEЖФТ_Госпић-Перушић19891181-7] ЖФТ Госпић-Перушић 1989, стр. 1181.

[FOOTNOTEЖФТ_Грачац1986997-8] ЖФТ Грачац 1986, стр. 997.

[FOOTNOTEСЗ_Хрватска1989674–675-9] СЗ Хрватска 1989, стр. 674–675.

[FOOTNOTEСЗ_Хрватска1989673-10] СЗ Хрватска 1989, стр. 673.

[FOOTNOTEЖФТ_Грачац19861003–1004-11] ЖФТ Грачац 1986, стр. 1003–1004.

[FOOTNOTEКрнић1979292-12] Крнић 1979, стр. 292.

[13] Biblioteka Znaci”. znaci.org. Приступљено 2025-09-11.

[FOOTNOTEХРВАТСКО_ЗАГОРЈЕ_У_РЕВОЛУЦИЈИ1981296-14] а ^б ХРВАТСКО ЗАГОРЈЕ У РЕВОЛУЦИЈИ 1981, стр. 296.

[FOOTNOTELučić2019-15] Lučić 2019.

[16] „ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Како су комунисти стрељали 72 пилота Краљевине Југославије”. Краљевина (на језику: српски). 2020-03-16. Приступљено 2025-09-23.

[17] Цветковић, Срђан (2019-12-25). „Да ли је ОЗНА поштедела Загреб? (Фељтон бр. 4)”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2026-02-21.

[FOOTNOTEЈакшић201430-18] Јакшић 2014, стр. 30.

[19] srpska24 (2021-05-19). „Словеначки крвави мај црногорских четника (2): Злочин комуниста у Бару, стријељали 80 Грбљана, међу њима и дјецу! - Портал Српска24” (на језику: српски). Приступљено 2026-07-28.

[FOOTNOTEЖЕНЕ_ХРВАТСКЕ195515–16-20] ЖЕНЕ ХРВАТСКЕ 1955, стр. 15–16.

[FOOTNOTEЖФТ_Грачац1986992,_998-21] ЖФТ Грачац 1986, стр. 992, 998.

[FOOTNOTEЖФТ_Госпић-Перушић19891151-22] ЖФТ Госпић-Перушић 1989, стр. 1151.

[FOOTNOTEШкиљан2012158–159-23] Шкиљан 2012, стр. 158–159.

[FOOTNOTEХрватски_државни_архив,_ХР-ХДА-306,_ЗКРЗ,_Зх,_кутија_276194515169–15182-24] Хрватски државни архив, ХР-ХДА-306, ЗКРЗ, Зх, кутија 276 1945, стр. 15169–15182.

[FOOTNOTEШкиљан2012158-25] Шкиљан 2012, стр. 158.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

п р у Датуми и месеци у години
Данас: 4. новембар 2026.
Јануар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Фебруар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Март	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Април	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Мај	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Јун	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Јул	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Август	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Септембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Октобар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Новембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Децембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Слично: 0. јануар 30. фебруар