2010

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век; 21. век ; 22. век;
Деценије:	1990-е; 2000-е; 2010-е; 2020-е; 2030-е;
Године:	2007; 2008; 2009; 2010; 2011; 2012; 2013;
	2010 на Викимедијиној остави.
	[[Датотека:\|312px]]

2010. је била проста година.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Јануар

4. јануар — Србија поднела Међународном суду правде у Хагу контратужбу против Хрватске за геноцид у периоду 1991—1995.
10. јануар — Иво Јосиповић изабран за трећег председника Хрватске.
12. јануар — Земљотрес на Хаитију 2010..
17. јануар — Хрватски председник, Стјепан Месић, пред крај свог мандата, изјавио је да би у случају отцепљења Републике Српске, послао војску у дистрикт Брчко и пресекао коридор, чиме би овај ентитет моментално престао да постоји.
19—31. јануар — Европско првенство у рукомету у Аустрији.
22. јануар — Епископ нишки Иринеј је изабран за 45. патријарха Српске православне цркве.
23. јануар — Новоизабрани врховни поглавар Српске православне цркве, патријарх српски Иринеј, устоличен у Саборној цркви у Београду.

Фебруар

1. фебруар — Отпочела примена Прелазног трговинског споразума између Европске уније и Србије.
5. фебруар — Лидер Нове Србије, Велимир Илић, физички нападнут у центру Београда док је давао изјаву новинарима.
8. фебруар — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.
8. фебруар — Горан Кнежевић, бивши градоначелник Зрењанина, постао повереник Српске напредне странке за Средњобанатски округ.
15. фебруар — У Бујановцу, од последица подметнуте бомбе, тешко повређен један припадник МУП-а Србије.
18. фебруар — Иво Јосиповић положио заклетву и званично постао трећи председник Хрватске.
27. фебруар — Земљотрес јачине 8,8 Меркалијеве скале погодио Чиле. Погинуло 300 људи, материјална штета велика.

Март

3. март — Британски судија наложио да ратни члан Председништва Босне и Херцеговине Ејуп Ганић, који је ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по оптужници тужилаштва Републике Србије за злочин у Добровољачкој улици 1992, буде задржан у притвору до 29. марта.
10. март — Србија званично затражила од Уједињеног Краљевства изручење Ејупа Ганића, некадашњег члана Председништва Босне и Херцеговине.
16. март — Певачица Ксенија Пајчин и њен дечко Филип Каписода пронађени мртви у стану на Вождовцу.
23. март — Радован Јелашић поднео оставку на функцију гувернера Народне банке Србије.
27. март — Власник бивше пирамидалне "Југоскандик банке" Јездимир Васиљевић изручен је из Холандије органима Републике Србије^[1].
29. март — Више од 30 особа убијено у две одвојене експлозије на станицама подземне железнице у Москви.
30. март — Кинески произвођач возила "Џили" купио је шведску фабрику аутомобила "Волво", која је била власништво америчког "Форда" за око две милијарде евра.^[2]
31. март — Скупштина Србије усвојила Декларацију којом изричито осуђује злочин у Сребреници.

Април

7. април — Више хиљада особа у Бишкеку је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева.
10. април — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска.
12. април — Дејан Шошкић, председник Савета Народне банке Србије, предложен за гувернера НБС.
13. април — Председник Србије Борис Тадић у посети Требињу и Мостару.
14. април — Земљотрес у кинеској провинцији Кингхаи (шири Тибет), преко 2000 мртвих.
15 — 21. април — Пепео од вулканске ерупције на Исланду знатно пореметио авио-саобраћај изнад Европе; отказано 95.000 летова. Процена штете за авио-индустрију је 1,7 млрд. долара, многи су имали губитке због немогућности превоза робе.
16. април — Састанак председника Шољома (Мађарска), Бориса Тадића и Иве Јосиповића у Печују.
20. април — Експлозија на нафтној платформи Дипвотер Хоризон у Мексичком заливу, гине 11 људи. Конструкција тоне 22. 4., примећено истицање нафте, једно од највећих икад.
20. април — У Београду почиње суђење Сретену Јоцићу ("Јоца Амстердам"), оптуженом за убиство Иве Пуканића.
21. април — Сукоб полиције и борачких удружења на протестима у Сарајеву, оштећена зграда федералне владе.
21. април — У присуству највиших државних званичника Србије, свечано отворен обновљени Авалски торањ.
21. април — Споразумом украјинског предсједника Виктора Јануковича и руског предсједника Дмитрија Медвједева на 25 година продужен боравак руске Црноморске флоте у бази Севастопољ.
22. април — БиХ примљена у Акциони план за чланство у НАТО (МАП).
23 — 24. април — Насилно уклањање базних станица српских провајдера мобилне телефоније са јужног Косова, албанци уништили и опрему српских радио станица.
24. април — Састанак Гул - Тадић - Силајджић у Истанбулу (Истанбулска декларација).
25. април — Трицом у последњих 0,6 секунди утакмице са Цибоном, КК Партизан осваја НЛБ (Јадранску) лигу.
25. април — Други круг парламентарних избора у Мађарској: опозициони Фидесз, који је већ освојио апсолутну већину, сада има и двотрећинску са крајње десном КДНП. Почиње 16 година доминације Виктора Орбана.
27. април — Европска дужничка криза: дебитни рејтинг Грчке, која је 23. 4. затражила новац из пакета помоћи, деградиран на "смеће" статус - губици на берзама.
30. април — Свечано отварање Експо 2010 у Шангају. Приредба ће трајати до 31.10.

Мај

2. мај — Земље Еурозоне и ММФ договорили подршку Грчкој од 110 млрд. еура током три године, у замену за оштре мере штедње (потврђено 7. 5.).

2. мај — СПЦ канонизовала Јустина Поповића.
5. мај — Протести у Грчкој (2010-2012): у Атини приликом демонстрација против владиних мера штедње избили нереди у којима је страдало троје људи у запаљеној банци.
5. мај — Гудлак Џонатан и формално постаје председник Нигерије након смрти Умаруа Yар'Адуе (до 2015).
6. мај — Општи избори у Великој Британији: Конзервативци 305 мјеста (+95), Лабуристи 258 (-91), Либерал демократи 57 (-5), остали 29 - без већине за самостално састављање владе (326 места), први пут од 1974.
9. мај — ЦДУ и ФДП губе изборе на покрајинским изборима у Северној Рајнској и Вестфалији чиме је њемачка канцеларка Ангела Меркел остала без већине у горњем дому немачкпг парламента.
10. мај — Европски савет министара договорио "Европски стабилизациони механизам" - подршку еуру од €750 млрд. (поред €250 млрд. од ММФ).
11. мај — Дејвид Камерон, вођа Конзервативне партије, постаје премијер Уједињеног Краљевства.
11. мај — Вођа конзервативаца Давид Камерон након склапања коалицијског споразума с либералним демократима постаје нови премијер Уједињеног Краљевства (до 2016). Ник Клег је заменик премијера. Прва коалициона влада у УК од Другог светског рата, Камерон је најмлађи премијер од 1812. Крај лабуристичке владавине започете 1997.
11. мај — Бенигно Акино III, син бивше предсједнице Коразон Акино, победио на председничким изборима на Филипинима (ступа на положај 30. 6., остаје до 2016).
12. мај — У Аустралији ухапшен Драган Васиљковић (Капетан Драган), који је нестао 30. 3., након одлуке аустралијског Врховног суда о његовом изручењу Хрватској.
14. мај — Душевно поремећена особа убила ножем троје и ранила осам особа, од чега петоро деце у Високом.
14. мај — У обрачуну нарко картела у Боливији убијена тројица Срба телохранитеља.
16. мај — Основана нова политичка странка - Уједињени региони Србије на челу са лидером Г 17 плус Млађаном Динкићем.
19. мај — Тајландска војска после 6 недеља растерала Црвенокошуљаше из центра Бангкока, убијена 91 особа, рањено 2.100.
19. мај — Словенски студенти у Љубљани, приликом демонстрација против предложених мера штедње владе Борута Пахора, разбили прозоре на згради парламента.
20. мај — Међународни тим истраживача установио да је јужнокорејска корвета Кеонан потопљена севернокорејским торпедом (у марту) - скок тензија, прекид трговачких веза 24. 5.
20. мај — Објављено да су научници створили вештачки геном бактерије Мицопласма цаприцолум.
21. мај — Увече украдена статуа дечака са Чукур-чесме, два дана касније пронађена изломљена.
22. мај — Аир Индиа Еxпресс лет 812: авионска несрећа у граду Мангалор, Индија - од 166 путника и чланова посаде преживело 8 (управљао бивши пилот ЈАТ-а Златко Глушица).
22. мај — Интер је првак Европе (играо и Дејан Станковић).
23. мај — Локални избори у Црној Гори (Подгорица и још 13 општина) - најуспешнија ДПС.
25. мај — У Словенији ухапшено 15 осумњичених да су сарадници Дарка Шарића (наставак операције "Балкански ратник").
26. мај — Четвородневни окршаји у Кингстону, Јамајка, однели преко 70 жртава у покушају хапшења Кристофер "Дудус" Цоке-а, осумњиченог за трговину дрогом (ухапшен 22. 6. у близини града).
26. мај — Покушај спречавања избијања нафте у Мексичком заливу методом топ килл (неуспешно). Нафта куља са дна мора од априла.
29 — 30. мај — Састанак Игманске иницијативе у Сарајеву, учествују лидери БиХ, Србије, Хрватске и Црне Горе. Иво Јосиповић посетио Републику Српску.
29. мај — Виктор Орбан по други пут постаје премијер Мађарске.
30. мај — У српским општинама на Косову локални избори у организацији Републике Србије, Срби и Албанци се гађали камењем на мосту у Косовској Митровици.
31. мај — Напад на флотилу за Газу: израелски командоси зауставили хуманитарни поморски конвој за Газу (флотила од шест бродова са преко 600 активиста и теретом од 10.000 тона, углавном грађевинског материјала) - на главном броду дошло до сукоба, погинуло девет турских активиста.
31. мај — Више јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против бившег министра одбране СЦГ Првослава Давинића, у вези афере „Сателит“.

Јун

3. јун — Авион Ј-22 Орао Војске Србије пао у Гружанско језеро код Крагујевца. Пилот лакше повређен.
10. јун — На граничном прелазу Моровић ухапшен Милош Симовић, један од осуђених припадника Земунског клана за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића.
11. јун — 11. јул — Светско првенство у фудбалу у Јужној Африци.
14. јун — Министри спољних послова земаља ЕУ дали сагласност да се ратификује Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом.
23. јун — Фудбалска репрезентација Србије елиминисана са Светског првенства у Јужној Африци, након што је од Аустралије изгубила 2:1.
23. јун — Глумац Борис Исаковић повређен у експлозији бомбе у Новом Саду која је била подметнута под његов аутомобил.
24. јун — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету.

Јул

1. јул — Војска Србија је започела процес професионализације. Конкурс за професионалне војнике отворен је, како би се попунио законски број до 11 хиљада професионалних војника.^[3]
2. јул — Једна особа погинула, а 11 повређено у експлозији бомбе у северном делу Косовске Митровице.
22. јул — Међународни суд правде у Хагу саопштио саветодавно мишљење према којем декларација о независности Косова и Метохије из фебруара 2008. није у супротности са међународним правом и са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.^[4]
23. јул — Влада Србије, на ванредној седници, одлучила да Србија настави у Уједињеним нацијама дипломатску и правну борбу за очување територијалног интегритета и суверенитета, након саветодавне одлуке Међународног суда правде у Хагу.
24. јул — Новинар недељника Време, Теофил Панчић, физички нападнут у Земуну. Новинарске организације, као и највиши државни функционери, најоштрије осудили напад.
26. јул — Скупштина Србије усвојила, након мишљења МСП, Одлуку о наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета земље.
28. јул — Дејан Шошкић изабран за новог гувернера Народне банке Србије.

Август

10. август — Одлуком Уставног суда Србије укинут "косовски додатак" запосленима на Косову.
12. август — Руски председник Дмитриј Медведев укинуо је ванредно стање због пожара у три од седам руских покрајина које су захваћене шумским пожарима.
13. август — Нове обилне кише сручиле су се на западу Кине гдје је 19 особа изгубило живот у покрајинама Гансу и Сечуан, недалеко од зоне погођене клизиштима у којима је готово 1.750 људи изгубило живот или нестало.
14. август — Ухапшен је Волфганг Култерер, бивши директор Хипо Гроуп Алпе Адриа која се нашла уплетена у бројне афере на подручју бивше Југославије
17. август — У руднику лигнита Лубница код Зајечара погинуо рудар.
19. август — Последња америчка борбена бригада се повукла из Ирака.
21. август — Избори за аустралијски федерални Парламент завршили без да је и владајућа Лабуристичка партија и опозицијска десничарска Коалиција успјела освојити апсолутну већину.
22. август — Успостављен контакт са 33 рудара у Копиапó-у (Чиле), који су заробљени на дубини од 700 метара од рушења јаме 5. август — мислило се да би извлачење трајало месецима.
24. август — ФК Партизан у Бриселу победио Андерлехт на пенале и пласирао се у Лигу шампиона, први пут од 2003. Славље на улицама (биће у групи са Арсеналом, Шахтјором и Брагом).
24. август — Савет Европе критиковао Француску због протеривања Рома с нелегалним боравком.
25. август — Хрватска изручила Србији Срећка Калинића који се тамо крио.
26. август — Немачки министар спољних послова Гвидо Вестервеле у Београду.
28. август — Пуштена обновљена пруга Мокра Гора-Вишеград.
28. август — 12. септембар — Светско првенство у кошарци у Турској.
29. август — 11. септембар — Европско првенство у ватерполу у Хрватској.
30. август — Званично почело трговање акцијама НИС-а у Србији (4,8 милиона грађана добило по пет акција почетне вредности 505 динара, тј. €4,8).
31. август — 10. септембар — Европско првенство у ватерполу за жене у Хрватској.

Септембар

5. септембар — Римокатоличка црква је свечано отворила Катедралу Мајке Терезе у Приштини.
8. септембар — Србија и Европска унија постигле договор о тексту Резолуције коју ће Србија поднети УН у вези одлуке Међународног суда правде по питању једностране сецесије Косова и Метохије.
9. септембра — Седамнаест људи убијено је у самоубилачком нападу на тржиште у Владикакказу, главном граду Северне Осетије.
11. септембар — Кошаркашка репрезентација Србије изгубила у полуфиналу Светског првенства у Турској од селекције Турске резултатом 83:82.
11. септембар — Седам особа повређено у сукобу између Срба и Албанаца у Косовској Митровици.
12. септембар — Кошаркашка репрезентација Србије изгубила у борби за бронзану медаљу на Светском првенству у Турској од селекције Литваније резултатом 99:88 и тако заузела четврто место.
15. септембар — Радомир Антић смењен са дужности селектора Фудбалске репрезентације Србије, и на његово место именован је Владимир Петровић Пижон.
25. септембар — 10. октобар — Светско првенство у одбојци у Италији.

Октобар

3. октобар — Патријарх СПЦ Иринеј устоличен у Пећкој Патријаршији.
- Википедија:Непознат датум — Одржани општи избори у Босни и Херцеговини. Милорад Додик изабран за председника Републике Српске.
4. октобар — 22 особе повређене у судару воза Железнице Србије и службеног воза бугарских железница код места Драгоман у Бугарској.
10. октобар — Приликом нереда који су избили у Београду поводом одржавања Параде поноса, повређено више од 100 особа док је више од 150 особа ухапшено. У центру Београда причињена већа материјална штета.
10. октобар — Мушка одбојкашка репрезентација Србије освојила је 3. место и бронзану медаљу на Светском првенству у Италији, савладавши екипу домаћина.
12. октобар — Амерички државни секретар Хилари Клинтон посетила Београд, где је имала сусрете са највишим српским званичницима.
12. октобар — Због нереда које су изазвали српски навијачи, прекинута квалификациона утакмица између фудбалских репрезентација Србије и Италије у Ђенови.
14. октобар — Скупштина Србије усвојила Декларацију о осуди злочина који су почињени над српским народом на простору бивше СФРЈ током ратова 1990-их.
15. октобар — Најдужи тунел потрошен на свету, Готтхард, који ће служити за железнички саобраћај. Тунел у срцу швајцарских Алпа биће дугачак 57 километара.
25. октобра — Државе чланице ЕУ сложиле су се да дају Европској комисији мандат да почне да ради на изради „авис“ на захтев Србије за чланство.
26. октобар — Тарик Азиз, ирачки потпредседник режима Садама Хусеина, осуђен на смрт на суду у Багдаду због прогона исламистичких странака.
29. октобар — УЕФА регистровала прекинуту квалификациону утакмицу Италија-Србија резултатом 3:0 за Италију, а оба фудбалска савеза казнила новчано.
- 29. октобар — 14. новембар — Светско првенство у одбојци за жене у Јапану.

Новембар

2. новембар — Пала косовска влада Хашима Тачија.
3. новембар — Земљотрес јачине 5,4 Рихтера погодио Краљево. Две особе погинуле, повређено на десетине, а причињена и већа материјална штета.
4. новембар — Председник Србије, Борис Тадић, посетио Вуковар и Овчару, као први председник Србије који је дошао у тај град и одао почаст жртвама злочина на Овчари који се догодио у јесен 1991.
7. новембар — Српска напредна странка је облежила своју двогодишњицу скупом у "Арени" коме су присуствовали су представници политичких партија, амбасадор Русије у Србији Александар Конузин и бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери.
15. новембар — Милорад Додик ступио на дужност председника Републике Српске.
19. новембар — Свети архијерејски сабор Српске православне цркве рашчинио владику Артемија.
23. новембар — Северна Кореја бомбардује острво Иеонпиеонг, што је изазвало војни одговор од Јужне Кореје. Инцидент је изазвао ескалацију тензија на Корејском полуострву и добио широко распрострањену међународну осуду. Уједињене нације су изјавиле да је један од најозбиљнијих инцидената од краја Корејског рата.
24. новембар — Комесар за проширење Европске уније, Штефан Филе, уручио српском премијеру Мирку Цветковићу упитник Европске комисије.

Децембар

5. децембар — Тениска репрезентација Србије освојила Дејвис куп, победом над селекцијом Француске у Београду.
7. децембар — Ухапшен Џулијан Асанж, власник сајта Викиликс који је објавио поверљиве депеше америчке дипломатије.
- 7—19. децембар — Европско првенство у рукомету за жене у Данској и Норвешкој.

8. децембар — 83 затвореника су погинуле у пожару у чилеанском граду Сантијагу.
10. децембар — Бивши премијер Иво Санадер ухапшен је, на основу хрватског налога за хапшење, на штандовима за наплату путарине на аутопуту Аустриан А10 у провинцији Салзбург и осуђен на 14-дневни притвор.
12. децембар — Према извештају Дика Артхисарија у Савета Европе од организатор отимца људи (Срба и неалбанаца) и трговине људским органима био је Хашим Тачи и Дреничка група.^[5]
14. децембар — Министри спољних послова држава чланица Европске уније сложили су се да Црној Гори доделе статус кандидата за чланство.

15. децембар — Укинуто обавезно служење војног рока у Србији.
16. децембар — Kомитет за правна питања и људска права Парламентарне скупштине Савета Европе на седници у Паризу, усвојио је извештај Дика Мартија о трговини људским органима на Kосову, позивајући да се на националном и међународном нивоу спроведе серија истрага, потраге за доказима о нестанцима људи, трговини људским органима и корупцији какву су проводиле криминалне групе и политички кругови на Kосову и Метохији.
18. децембар — Борис Тадић, на скупштини ДС-а, поново изабран за председника Демократске странке.

Смрти

Фебруар

7. фебруар — Михаило Марковић, академик и филозоф (*1923)^[6]

Март

3. март — Момо Капор, српски књижевник (*1937)^[7]
12. март — Душанка Калањ, спикер и водитељ Телевизије Београд (*1934)^[8]
16. март
Ксенија Пајчин, поп певачица (*1977)
Филип Каписода, црногорски манекен (*1987)

Април

6. април — Александар Младеновић, српски филолог, академик (*1930)^[9]
10. април — Лех Качињски, председник Пољске (*1949)^[10]
20. април — Биљана Ковачевић-Вучо, српска правница (*1952)^[11]

Мај

3. мај — Радослав Златан Дорић, позоришни редитељ (*1940)^[12]
7. мај — Светозар Стојановић, филозоф (*1931)
25. мај — Добрила Шокица, српска глумица (*1934)
25. мај — Ерих Кош, српски књижевник и преводилац, редовни члан САНУ (*1913)^[13]
29. мај — Денис Хопер, амерички глумац и режисер. (*1936)^[14]

Јун

15. јун — Беким Фехмију, југословенски глумац албанског порекла (*1936)^[15]
18. јун — Жозе Сарамаго, португалски писац, добитник Нобелове награде за књижевност (*1922)^[16]
18. јун — Богдан Богдановић, архитекта и бивши градоначелник Београда (*1922)
18. јун — Драго Ћупић, лингвист, дугогодишњи директор Института за српски језик САНУ (*1932)
26. јун — Алгирдас Бразаускас, председник и премијер Литваније (*1932)
26. јун — Жарко Команин, српски књижевник (*1935)^[17]

Јул

1. јул — Миодраг Ђукић, драмски писац (*1938)^[18]
7. јул — Шандор Пал, универзитетски професор, председник и оснивач Демократске заједнице војвођанских Мађара (*1956)^[19]
8. јул — Богомил Карлаварис, сликар и професор универзитета (*1924)
14. јул — Иван Јагодић, српски глумац (*1936)
28. јул — Здравко Рандић, филмски редитељ (*1925)^[20]
31. јул — Феликс Пашић, новинар, позоришни критичар и публициста (*1939)^[21]

Август

21. август — Кристоф Шлингензиф, немачки режисер (*1960)^[22]
22. август — Стјепан Бобек, фудбалер (*1923)^[23]
31. август — Лоран Фињон, француски бициклиста. (*1960)^[24]

Септембар

10. септембар — Раде Марковић, српски глумац (*1921)^[25]
22. септембар — Предраг Тасовац, српски глумац (*1922)^[26]
24. септембар — Освалт Коле, немачки новинар и пионир сексуалног образовања (*1928)
29. септембар — Војислав Воки Костић, српски композитор (*1931)^[27]

Октобар

3. октобар — Драган Сакан, оснивач адвертајзинга у бившој Југославији (*1950)
7. октобар — Милка Планинц, југословенска политичарка
25. октобар — Александар Флакер, историчар књижевности (*1924)^[28]
29. октобар — Војислав Кораћ, историчар архитектуре (*1924)^[29]

Новембар

5. новембар — Слободан Голубовић Леман, истакнути филмски радник (*1944)^[30]
7. новембар — Илија Обрадовић, инжењер електротехнике (*1911)^[31]
27. новембар — Ирвин Кершнер, амерички редитељ. (*1923)^[32]
28. новембар — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац. (*1926)^[33]

Децембар

13. децембар — Ричард Холбрук, амерички дипломата (*1941)^[34]
17. децембар — Мира Сањина, балерина и кореограф Народног позоришта у Београду (*1924)^[35]
24. децембар — Љубомир Ћипранић, српски глумац (*1936)^[36]
29. децембар — Владан Батић, српски политичар, оснивач и председник Демохришћанске странке Србије (*1949)

Нобелове награде

Види још

Референце

^ nadlanu (2010-03-26). „Jezdimir Vasiljević u Centralnom zatvoru u Beogradu”. Nadlanu.com (на језику: српски). Приступљено 2025-08-24. ^{[мртва веза]}
^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Кинези купили "Волво"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2026-07-10.
^ „Регрути, вољно!”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-01-12.
^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „MSP: Deklaracija o nezavisnosti KiM nije protivna međunarodnom pravu”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2026-08-18.
^ BBC, B92. „Tači i OVK iza trgovine organima”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2026-03-30.
^ „Михаило МАРКОВИЋ”. web.archive.org. 4. 3. 2016. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 03. 02. 2025.
^ „Momo Kapor”. IMDb.
^ „Dusanka Kalanj”. IMDb.
^ „Mladenovic Aleksandar”. www.sanu.ac.rs.
^ „Lech Kaczyński”. www.britannica.com (на језику: енглески).
^ „Преминула Биљана Ковачевић - Вучо”. РТС (на језику: српски).
^ „ДОРИЋ Радослав Златан”.
^ „КОШ Ерих”.
^ „Dennis Hopper”. IMDb.
^ „Bekim Fehmiu”. IMDb.
^ „José Saramago”. IMDb.
^ „КОМАНИН Жарко”.
^ „Преминуо Миодраг Ђукић”. РТС (на језику: српски).
^ „Preminuo Šandor Pal”. Blic.rs (на језику: српски). 7. 7. 2010.
^ „Zdravko Randic”. IMDb.
^ „Feliks Pasic”. IMDb.
^ „Christoph Schlingensief”. IMDb.
^ „Olympedia – Stjepan Bobek”. www.olympedia.org.
^ „Laurent Patrick Fignon”. web.archive.org. 24. 5. 2024. Архивирано из оригинала 24. 05. 2024. г. Приступљено 03. 02. 2025.
^ „Rade Markovic”. IMDb.
^ „Predrag Tasovac”. IMDb.
^ „Vojislav Kostic”. IMDb.
^ enciklopedija, Hrvatska. „Flaker, Aleksandar”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски).
^ „Korac Vojislav”. www.sanu.ac.rs.
^ „Slobodan Golubovic-Leman”. IMDb.
^ „Илија ОБРАДОВИЋ”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 03. 02. 2025.
^ „Irvin Kershner”. IMDb.
^ „Leslie Nielsen”. IMDb.
^ „Richard Holbrooke”. www.britannica.com (на језику: енглески). 9. 12. 2024.
^ enciklopedija, Hrvatska. „Sanjina, Mira”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски).
^ „Ljubomir Cipranic”. IMDb.

[1] u (2010-03-26). „Jezdimir Vasiljević u Centralnom zatvoru u Beogradu”. Nadlanu.com (на језику: српски). Приступљено 2025-08-24. ^{[мртва веза]}

[2] Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Кинези купили "Волво"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2026-07-10.

[3] „Регрути, вољно!”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-01-12.

[4] Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „MSP: Deklaracija o nezavisnosti KiM nije protivna međunarodnom pravu”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2026-08-18.

[5] BBC, B92. „Tači i OVK iza trgovine organima”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2026-03-30.

[6] „Михаило МАРКОВИЋ”. web.archive.org. 4. 3. 2016. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 03. 02. 2025.

[7] „Momo Kapor”. IMDb.

[8] „Dusanka Kalanj”. IMDb.

[9] „Mladenovic Aleksandar”. www.sanu.ac.rs.

[10] „Lech Kaczyński”. www.britannica.com (на језику: енглески).

[11] „Преминула Биљана Ковачевић - Вучо”. РТС (на језику: српски).

[12] „ДОРИЋ Радослав Златан”.

[13] „КОШ Ерих”.

[14] „Dennis Hopper”. IMDb.

[15] „Bekim Fehmiu”. IMDb.

[16] „José Saramago”. IMDb.

[17] „КОМАНИН Жарко”.

[18] „Преминуо Миодраг Ђукић”. РТС (на језику: српски).

[19] „Preminuo Šandor Pal”. Blic.rs (на језику: српски). 7. 7. 2010.

[20] „Zdravko Randic”. IMDb.

[21] „Feliks Pasic”. IMDb.

[22] „Christoph Schlingensief”. IMDb.

[23] „Olympedia – Stjepan Bobek”. www.olympedia.org.

[24] „Laurent Patrick Fignon”. web.archive.org. 24. 5. 2024. Архивирано из оригинала 24. 05. 2024. г. Приступљено 03. 02. 2025.

[25] „Rade Markovic”. IMDb.

[26] „Predrag Tasovac”. IMDb.

[27] „Vojislav Kostic”. IMDb.

[28] , Hrvatska. „Flaker, Aleksandar”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски).

[29] „Korac Vojislav”. www.sanu.ac.rs.

[30] „Slobodan Golubovic-Leman”. IMDb.

[31] „Илија ОБРАДОВИЋ”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 03. 02. 2025.

[32] „Irvin Kershner”. IMDb.

[33] „Leslie Nielsen”. IMDb.

[34] „Richard Holbrooke”. www.britannica.com (на језику: енглески). 9. 12. 2024.

[35] , Hrvatska. „Sanjina, Mira”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски).

[36] „Ljubomir Cipranic”. IMDb.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

п р у Датуми и месеци у години
Данас: 11. септембар 2026.
Јануар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Фебруар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Март	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Април	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Мај	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Јун	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Јул	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Август	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Септембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Октобар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Новембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Децембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Слично: 0. јануар 30. фебруар