1923
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1923 на Викимедијиној остави.
| |
.jpg)
| |
1923. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 8. јануар — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област.
- 10. јануар — Литвански становници територије Мемел су се побунили против одлуке Друштва народа да област остане под француским мандатом.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 10. фебруар — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку.
Март
[уреди | уреди извор]- 18. март — Избори за народне посланике Краљевине СХС.
- 23. март — У Нишу је потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Ратни бугарски премијер Васил Радославов је у одсуству осуђен у Софији на доживотни затвор, као и пет његових министара.
- 5. април — Лорд Карнарвон умро у Kаиру од тровања крви, што инспирише причу о "Тутанкамоновом проклетству".
- 10. април — Ирски грађански рат: главнокомандујући Ирске републиканске армије Лиам Ланч је погинуо, што је практични крај рата - Ланчов наследник Франк Аикен проглашава једнострано примирје крајем месеца.
- 15. април — Масовни митинг ХРСС-а у загребачком Боронгају, Радићев оштар говор ("Пашић је споразум ставио у џеп", "Нас неће видети у београдској Скупштини. Осим ако би требало срушити тиранију".)
- 16. април — Никола Пашић поднео оставку владе, следе преговори о могућој коалицији, мандат је добијао и лидер демократа Љуба Давидовић.
- 17. април — Сукоб у Доњој Стубици, тј. селу Шагудовцу, између сељака и жандарма који су тражили бегунце од војске - тројица мртвих сељака.
- 17 — 25. април — 12. конгрес РKП(б): Стаљинов обрачун са грузијским националним комунистима (Грузијска афера); РKП(б) сада сматра да су локални шовинизми већи проблем од руског; почетак политике коренизације, промовисања локалних кадрова и припадника националних мањина на нижим нивоима. Тројка Стаљин-Kамењев-Зиновјев (противници Троцког) спречили објављивање Лењиновог "Писма конгресу" (касније названо "Лењинов тестамент").
- 19. април — Kраљевина Египат добила устав - парламентарни систем.
- 21. април — У Италији први пут прослављен дан оснивања Рима, као замена за Дан рада.
- 22. април — Избори у Бугарској, Бугарски земљораднички народни савез узима 212 од 245 мандата.
- 23. април — У Пољском коридору инаугурирана лука Гдyниа, замена за луку Гдањск/Данциг (Слободни Град Данзиг под заштитом Друштва народа).
- 25. април — Административна независност Емирата Трансјорданија, формално дела Британског мандата над Палестином.
- 26. април — Принц Алберт, војвода од Јорка (касније краљ Георге ВИ) оженио се са Лејди Елизабетх Бовс-Лион (касније краљица мајка Елисабета).
- 28. април — Отворен оригинални Стадион Вембли у Лондону.
- 28. април — Управник београдске вароши ограничио брзину аутомобила на 25 км/х због све чешћих удеса.
- 29. април — Велики збор Народне одбране у Београду за "народно државно јединство", против "антидржавних сепаратистичких покрета".
Мај
[уреди | уреди извор]- 2. мај — Нова Пашићева влада је положила заклетву, хомогена радикалска.
- 3. мај — Потписана је конвенција о слободној зони у Солуну (делује од 1925).
- 6. мај — Велика група бандита зауставила луксузни Плави експрес у јужном Шантунгу у Kини и узела 300 путника као таоце, укључујући 30 белаца - пуштени два месеца касније након исплате откупа[тражи се извор].
- 9 — 12. мај — У Бечу одржана Друга земаљска конференција KПЈ - закључено да руководство мора почети са акцијама у Краљевини Југославији, за генералног секретар изабран Триша Kацлеровић.
- 8. мај — Француски војни суд осудио Густава Kруппа на 15 година тешког рада (ослобођен после 7 месеци).
- 10. мај — У Софији објављена наредба о распуштању македонских организација и текст Нишког споразума. Долази до хапшења, забрана листова и борби војске са комитама, неки прелазе преко границе KСХС.
- 10. мај — Бели емигрант Морис Kонради убио совјетског делегата на Лозанској конференцији Вацлава Воровског - Kонради ослобођен на суђењу, долази до прекида дипломатских односа СССР и Швајцарске.
- мај — У околини Мућа у Далмацији појавиле се "велике руље одбеглих војника" који ноћу нападају околна села.
- 16. мај — Рано ујутру, скупштина је верификовала 239 мандата - остају четири оспорена и 69 Радићевих.
- 21. мај — Професорски покрет: наставници средњих школа у Србији и Црној Гори подносе оставке - министар просвете обавештава циркуларом 25-тог да се не усвајају и најављује нови закон са наградама чиновницима.
- 22. мај — Оболели британски премијер Бонар Лоу даје оставку, наслеђује га Стенли Болдвин (1923-24, 1924-29 и 1935-37).
- 24. мај — Окончан Ирски грађански рат: Франк Аикен наредио да се баци оружје, победа присталица Англо-ирског уговора.
- 26. мај — Kонституисана нова скупштина Kраљевине СХС, председник Љуба Јовановић.
- 29. мај — Премијера Нушићевог "Сумњивог лица" у београдском Народном позоришту.
- 30. мај — Свеправославни конгрес у Цариграду усвојио календар научника Милутина Миланковића.
Јун
[уреди | уреди извор]- 9. јун — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболијског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске.
Јул
[уреди | уреди извор]- 24. јул — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Калвин Кулиџ је положио заклетву као 30. председник САД након смрти Ворена Хардинга.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 13. септембар — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 13. октобар — Турски парламент је прогласио Анкару, бившу Ангору, главним градом Турске.
- 29. октобар — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 9. новембар — Пивнички пуч када су вођа нацистичке партије, Адолф Хитлер, славни генерал из Првог светског рата, Ерих Лудендорф, и друге вође Кампфбунда, неуспешно покушали да преузму власт у Минхену, у Баварској, (Немачка).
Децембар
- 1. децембар — Попустила новоизграђена брана Глено код Бергама у Италији, 356 мртвих.
- 1. децембар — Kачаци увече зауставили воз код Гостивара и опљачкали путнике (возови од раније ту нису саобраћали ноћу, из предострожности).
- 1. децембар — Поплаве у Словенији и Загребу, велика материјална штета; поплављена и нека села око Београда, поплава има и у Црној Гори.
- 5. децембар — Бивши мексички секретар финансија Адолфо де ла Хуерта покреће побуну против председника Обрегона, након што је овај подржао П. Е. Калеса за следећег председника.
- 6. децембар — Избори у Уједињеном Kраљевству: конзервативци губе већину, што ће следећег месеца омогућити Рамсеју МекДоналду да постане први лабуриста премијер.
- децембар — Лав Троцки објављује низ чланака у "Правди" против бирократизације партије и слабљења контроле чланства над организацијом (сакупљени у књигу "Нови курс") - отворени сукоб са Стаљином и његовим савезницима.
- 12. децембар — Од пуцања бране на реци По у Италији страда 600 људи.
- 14. децембар — Народна скупштина KСХС усвојила закон о француском зајму од 300 милиона франака за наоружање.
- 15. децембар — Судар возова између Чаковаца и Грабова у западном Срему, погинуо један машиновођа.
- 16. децембар — Избори у Грчкој, победа либерала Елефтериоса Венизелоса.
- 18. децембар — Грчки краљ Ђорђе напустио земљу (вратиће се 1935), регент је адмирал Kундуриотис (председник републике 1924-29).
- 21. децембар — Потписан Непалско-британски уговор, Непал први пут дефинисан као независна земља.
- 21. децембар — Француски дирижабл Диxмуде експлодирао током грмљавине поред Сицилије, 52 мртвих.
- 23. децембар — Kонвенцијом потписаном у Паризу установљена Тангерска интернационална зона под заједничком управом Француске, Шпаније и Британије (зона траје до 1956).
- 25. децембар — Напади разбојника на жандарме у близини Цетиња: на Поповом камену убијена два жандарма а на Багуру три. Од грома се срушио кров католичке парохијалне цркве на Цетињу.
- 27. децембар — Завршени избори у Албанији, Ахмет Зогу има већину. Истовремено је извршен и први попис, земља има 814.000 становника, од чега 68,5% муслимана, 20,5% православаца и 10,5% католика.
- 27. децембар — Инцидент Тораномон: комуниста покушао да убије принца Хирохита.
- 28. децембар — У Рубежи код Никшића уништена одметничка група Сава Распоповића.
- 29. децембар — Владимир Зворкин пријавио у САД први патент за телевизију, намјерава употријебити катодну цев (иконоскоп је приказан 1933).
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Авионска линија Париз - Будимпешта продужена до Београда.
- Википедија:Непознат датум — Основан је ФК Хајдук Стапар.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Драгутин Гостушки, српски композитор. (†1998)
- 4. јануар — Саво Скоко, српски војни историчар. (†2013)
- 14. јануар — Михајло Бата Паскаљевић, српски глумац (†2004)
- 28. јануар — Иво Робић, хрватски певач, пионир југословенске поп музике (†2000)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2. фебруар — Светозар Глигорић, српски шахиста. (†2012)
- 8. фебруар — Милорад Бата Михаиловић, српски сликар. (†2011)
- 24. фебруар — Михаило Марковић, српски филозоф (†2010)
Март
[уреди | уреди извор]- 12. март — Волтер Шира, амерички астронаут. (†2007)
- 23. март — Серс Копи, италијански бициклиста. (†1951).
- 31. март — Шошана Дамари, израелска певачица (†2006)
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Никола Хајдин, српски инж. грађевине, академик. (†2008)
- 8. април — Ђурђевка Чакаревић, оперска певачица (†2006)
- 29. април — Ирвин Кершнер, амерички редитељ. (†2010)
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Илинка Марић, виолинисткиња, професор виолине (+2017)
- 27. мај — Хенри Кисинџер, амерички политичар (†2023)
- 29. мај — Милутин Мића Татић, српски глумац (†1991)
- 31. мај — Реније III од Монака, кнез Монака 1949-2005. (†2005)
Јун
[уреди | уреди извор]- 11. јун — Олга Спиридоновић, српска глумица. (†1994)
- 19. јун — Живка Матић, српска глумица (†1998)
- 12. јун — Мића Поповић, српски сликар (†1996)
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Вислава Шимборска, пољска песникиња. (†2012)
- 20. јул — Душан Дукић, српски географ. (†2013)
Август
[уреди | уреди извор]- 8. август — Стево Г. Опачић, народних херој Југославије. (†2016)
- 16. август — Шимон Перес, израелски политичар. (†2016)
- 17. август — Мира Ступица, српска глумица. (†2016)
- 22. август — Петар Грачанин, начелник генералштаба ЈНА и председник председништва Србије (†2004)
- 29. август — Ричард Атенборо, британски редитељ. (†2014)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Роки Марчано, амерички боксер (†1969)
- 6. септембар — Нада Димић, партизанка и народни херој (†1942)
- 6. септембар — Петар II Карађорђевић, краљ Југославије (†1970)
- 26. септембар — Мија Алексић, српски глумац. (†1995)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Гордон Руперт Диксон, канадски писац (†2001)
- 6. новембар — Антоније Исаковић, српски књижевник (†2002)
- 6. новембар — Татјана Лукјанова, српска глумица (†2003)
- 8. новембар — Џек Килби, амерички инжењер. (†2005)
- 18. новембар — Алан Шепард, амерички астронаут. (†1998)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Марија Калас, грчка оперска певачица (†1977)
- 3. децембар — Стјепан Бобек, најбољи фудбалер Партизана свих времена. (†2010)
- 6. децембар — Савка Дабчевић-Кучар, хрватска политичарка (†2009)
- 11. децембар — Милка Ивић, српски лингвиста. (†2011)
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Никола Беровски, македонски учитељ и просветитељ (†1993)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Константин I Грчки, грчки краљ. (*1868)
- 3. јануар — Јарослав Хашек, чешки књижевник (*1883)
- 9. јануар — Иван Гранец, хрватски фудбалер (*1897)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 10. фебруар — Вилхелм Конрад Рендген, немачки физичар (*1845)
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Сара Бернар, француска глумица (*1844)
- 8. март — Јоханес ван дер Валс, холандски физичар (*1837)
- 16. март — Александар Николајевич Лодигин, совјетски проналазач (*1847)
- 16. март — Милена Петровић, црногорска краљица (*1847)
- 30. март — Јан де Вос, градоначелник Антверпена (*1844)
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Џорџ Херберт, 5. гроф од Карнарвона, енглески египтолог и археолог (*1866)
- 17. април — Јан Коћера, чешки архитекта и сликар (*1871)
Јун
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 23. јул — Панчо Виља, вођа Мексичке револуције (*1878)
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Ворен Хардинг, 29. амерички председник (*1865)
- 5. август — Ватрослав Јагић, хрватски слависта (*1838)
- 19. август — Вилфредо Парето, италијански економиста и социолог (*1848)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 21. септембар — Марко Стојановић, српски фотограф (*1844)
- 23. септембар — Петар Ј. Живковић, српски математичар (*1847)
- 23. септембар — Иво Ћипико, српски књижевник (*1869).
- 25. септембар — Богдан Медаковић, адвокат и политичар (*1852)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 28. октобар — Стојан Протић, српски политичар (*1857)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Стеван Алексић, српски сликар (*1876)
- 25. новембар — Константин Јовановић, српски архитекта (*1849)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 21. децембар — Пера Добриновић, српски глумац (*1853)
- 27. децембар — Љуис Доменек и Мунтанер, каталонски архитекта (*1850)
- 28. децембар — Гистав Ајфел, француски архитекта (*1832)
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Стефан Недић Ћела, четнички војвода
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Роберт Миликен
- Хемија — Фриц Прегл
- Медицина — Фредерик Грант Бантинг и Џон Џејмс Ричард Маклауд
- Књижевност — Вилијам Батлер Јејтс
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
